Прочитајте најзанимљивије догађаје који су се одиграли на данашњи дан.
1157 – Рођен је енглески краљ Ричард I Плантагенет, Лавље срце, јунак средњовековних легенди, један од вођа у Трећем крсташком рату. Владао је од 1189. до смрти 1199.
1331 – На државном сабору у Сврчину (Косово) архиепископ Данило ИИ крунисао је 23-годишњег Душана Стефана Немањића за краља српских и поморских земаља. За првог српског цара Душан Немањић крунисан је 1346. у Скопљу, тада српској престоници.
1380 – Велики московски кнез Димитрије Иванович Донски је у бици код Куликова потукао татарску војску. То је била прва победа Руса над Татарима који су у 13. веку загосподарили већим делом Русије.
1565 – Шпански досељеници основали су на Флориди, на месту данашњег Ст. Августина, прво католичко насеље у Америци.
1645 – Умро је шпански писац Франсиско Гомес де Кеведо и Виљегас, један од великана Златног века шпанске књижевности и један од најзначајнијих сатиричара у светској књижевности („Сновиђања“, „Живот лупежа“).
1664 – Предвођени пуковником Ричардом Николсом, Енглези су заузели холандско насеље на америчком континенту Нови Амстердам, потом названо Њујорк – у част војводе од Јорка, будућег енглеског краља Џејмса II.
1731 – Бачки епископ Висарион Павловић отворио је у Новом Саду латинско-словенску школу, која је имала ранг ниже реалне гимназије. Школа је допринела формирању првих нараштаја српске грађанске интелигенције у Војводини.
1760 – У Седмогодишњем рату, који се из Европе проширио и на Северну Америку, Британци под командом Џефрија Амхерста поразили су Французе и заузели Монтреал.
1799 – Рођен је српски писац, преводилац и политичар Јован Хаџић, познат и као Милош Светић, један од аутора Грађанског законика Кнежевине Србије, први председник Матице српске. Познат је и као противник језичких и правописних реформи Вука Караџића.
1831 – Руске трупе под командом генерала Паскевича су у бици за Варшаву победиле Пољаке које је предводио генерал Хенрик Дембињски. У тродневној бици погинуло је више од 9.000 Пољака. То је био и крај Пољског устанка.
1841 – Рођен је чешки композитор Антоњин Дворжак, један од твораца чешке националне школе. Из његовог богатог опуса се издваја девет симфонија од којих је најпознатија „Симфонија из новог живота“, Концерт за чело и „Словенске игре“.
1856 – Мировним уговором у Паризу завршен је Кримски рат Русије против Турске (1853-56) и њених савезника – Велике Британије и Француске (од 1854) и Краљевине Сардиније (од 1855) за превласт на Балкану, Дарданелима и Блиском Истоку. Русија је изгубила део Бесарабије и протекторат над дунавским кнежевинама и право држања ратне флоте у Црном мору.
1900 – Ураган је у тексашком граду Галвестон разрушио више од 2.500 кућа, а погинуло је најмање 8.000 људи.
1926 – Друштво народа је једногласно примило Немачку у чланство.
1941 – Немци су у Другом светском рату почели блокаду Лењинграда. Опсада града, током које је од исцрпљености и глади умрло 620.000 људи, окончана је у јануару 1944. победом совјетске, Црвене армије.
1943 – Објављена је безусловна капитулација Италије у Другом светском рату.
1944 – Прва немачка ракета „Фау 2“, испаљена из Хага, у Другом светском рату пала је на Лондон. Немци су до краја рата на Велику Британију испалили више од 1.000 тих ракетних бомби, од којих је 660 пало на Лондон.
1949 – Умро је немачки композитор и диригент Рихард Штраус, директор Бечке опере, аутор популарних опера „Каваљер с ружом“, „Капричо“, „Арабела“ и симфонијске поеме „Тако је говорио Заратустра“ која је коришћена у филму „Одисеја 2001“.
1951 – У Сан Франциску је потписан мировни уговор Јапана и 49 земаља. Тим уговором Јапану су одузете све територије које је освојио у претходних 80 година.
1954 – У Манили су САД, Филипини, Аустралија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, Велика Британија и Француска, основали СЕАТО пакт, замишљен као карику у америчкој глобалној стратегији окруживања СССР-а. Престанком хладног рата тај пакт је изгубио значај.
1991 – Македонци су се на референдуму изјаснили за суверену Републику Македонију чиме је она постала трећа од шест република СФР Југославије која је изабрала самосталност.
1995 – Министри иностраних послова СР Југославије, Хрватске и Босне и Херцеговине прихватили су у Женеви мировни план за Босну, што је био увод у окончање најтежег сукоба на тлу Европе од Другог светског рата.
1997 – У близини западне обале Хаитија је погинуло 150 људи кад је потонуо претрпани ферибот „Ла Фиерте Гонавиенне“ који је пловио ка острву Гонава.
1999 – Од експлозије подметнуте бомбе у стамбеној згради у Москви погинуле су 94 особе. У серији експлозија наредних дана у више градова у Русији погинуло је око 300 људи.
2001 – Више од 1.000 људи, укључујући и Нелсона Манделу, окупило се на сахрани оца јужноафричког председника Табоа Мбекија. Гован Мбеки је сахрањен међу обичним људима.
2002 – На светском првенству у кошарци у Индијанополису (САД) Југославија је по други пут постала првак света.
2003. – Умрла је немачка редитељка и фотограф Лени Рифенштал, чија је каријера достигла врхунац у време нацистичке владавине, захваљујући пропагандним нацистичким филмовима које је режирала. Најпознатије њено остварење је „Тријумф воље“ са познатим сценама хиљада нациста који славе Хитлера.
2003 – Студентски покрет Отпор, познат по акцијама против режима бившег председника СР Југославије и Србије Слободана Милошевића званично је приступио Демократској странци (ДС).
2005 – Председник Украјине Виктор Јушченко сменио је владу премијерке Јулије Тимошенко. Политичка криза у Украјини настала је након оставки тројице високих државних функционера због, како су навели, корупције у врховима власти.
2006 – У свету се чак 170.000 уметничких дела води као нестало, укључујући 167 радова Реноара, 166 Рембрантових, 175 Ворхолових и више од 200 Далијевих дела, саопштио је Интерпол.
2010 – У вештачком језеру Перућац у Босни и Херцеговини пронађено је 250 посмртних остатака од којих 160 жртава су Бошњаци страдали на почетку етничких сукоба 1992 године, када су убијени, а потом бачени у Дрину.
2014 – Ирачки парламент изгласао је нову владу премијера Хајдара ал Абадија, иако нису изабрани министри унутрашњих послова и одбране, за шта је премијер затражио додатних недељу дана.
2014 – Организација УН за образовање, науку и културу (Унеско) саопштила је да око 781 милион одраслих у свету не зна да чита, пише и рачуна, две трећине њих представљају жене.
2019 – У Русији су одржани локални и регионални избори на којима је владајућа партија Јединствена Русија освојила већину у свим регионима. Изборну кампању су пратиле бројне демонстрације, посебно у Москви где је Јединствена Русија освојила трећину мање одборничких места него на претходним изборима.
Преузмите андроид апликацију.
