1632 – Шведски краљ Густав III Адолф (Густаф), велики војсковођа и војни реформатор, погинуо је у бици код Лицена, у Тридесетогодишњем рату, у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала Валенштајна
1661 – Рођен је шпански краљ Карлос II (Царлос), последњи монарх из династије шпанских Хабсбурга (1665-1700). После његове смрти почео је Рат за шпанско наслеђе (1701-14). Пошто није имао сина, за наследника је одредио Филипа Анжујског, унука Луја XIV и оснивача бурбонске династије у Шпанији који је као Филип V ступио на престо после Утрехтског мира 1714.
1771 – Рођен је немачки издавач и штампар Алојз Зенефелдер, који је 1796. увео хемијски поступак штампања – аутографију и литографију, а 1826. и вишебојну литографију. Написао је „Уџбеник литографије“.
1814 – Рођен је белгијски произвођач дувачких инструмената Адолф Саксе, који је 1840. изумео музички инструмент по њему назван саксофон.
1860 – За председника САД изабран је Абрахам Линколн који је у јануару 1863. прогласио ослобађање америчких робова. Током његовог мандата вођен је Амерички грађански рат (1861-65) у којем је Унија северних држава победила робовласнички Југ. Шест дана по завршетку рата убијен је у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј.W. Бут.
1861 – Рођен је канадски тренер Џејмс Нејсмит који је 1891. измислио кошарку, као допунски спорт за играче америчког ногомета. У Европу су је донели амерички војници, а изасланик Црвеног крста, Американац Вилијем Виланд 1923. је ту игру приказао на курсу за учитеље у Београду.
1880 – Француски микробиолог Шарл Лаверан , добитник Нобелове награде за медицину 1907, открио је узрочника маларије, али није могао да објасни на који начин доспева у организам. Енглески лекар Роналд Рос је 15 година касније утврдио да маларију преносе комарци.
1893 – У Петрограду је умро руски композитор Петар Иљич Чајковски кога многи сматрају класиком руске музике. Његово дело, инспирисано народном музиком, бајкама и руском историјом, обухвата све музичке врсте, а најпознатија дела су шест симфонија, три клавирска концерта, опере „Евгеније Оњегин“ и „Пикова дама“, балет „Лабудово језеро“ и увертира „Ромео и Јулија“.
1911 – Председник Мексика је постао Франсиско Мадеро, вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаса.
1917 – После пет месеци борби, у Првом светском рату је победом западних савезника над Немцима окончана трећа битка код белгијског града Ипра. Линија фронта померена је за непуних десет километара, а погинуло је најмање 240.000 војника.
1931 – Одржан је антирежимски протестни скуп на Београдском универзитету, после којег су студенти у протестну поворци кренули Кнез Михаиловом улицом. Полиција је ранила шест студената и ухапсила 13.
1943 – Совјетска армија је у Другом светском рату ослободила Кијев после двогодишње немачке окупације.
1950 – У Београду је основан Музеј примењене уметности Србије.
1964 – У саобраћајној несрећи је погинуо Слободан Пенезић – Крцун, председник Владе Србије и високи функционер Комунистичке партије. После Другог светског рата био је начелник ОЗНЕ за Србију, а потом министар унутрашњих послова Србије.
1975 – На иницијативу краља Хасана почео је „Зелени марш“ у којем је 350.000 Мароканаца са заставама и Кураном у рукама прешло у Западну Сахару, тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у Мадриду је потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и Мауританији.
1996 – Хрватска је постала 40. чланица Савета Европе.
1999 – Аустралијанци на референдуму нису прихватили да њихова земља постане република у којој би парламент бирао преседника, нити да се Уставом призна да су Абориџини њено првобитно становништво.
2001 – Медијски магнат, републиканац Мајкл Блумберг изабран је за градоначелника Њујорка.
2005 – Монсињор Киро Стојанов постављен је у Скопљу за скопског бискупа и апостолског егзарха у Македонији. Он је први Македонац који је после 104. године преузео руковођење тамошњом католичком црквом.
2007 – Умро је Раша Ливада, књижевник, главни и одговорни уредник часописа „Писмо“ истоименог књижевног друштва, један од оснивача Српског књижевног друштва.
2015 – Лидери четири македонске и албанске партије из власти и опозиције, уз посредовање белгијског представника Питера Ванхаута, договорили су се о формирању Прелазне владе Македоније, што је био један од услова за ванредне парламентарне избора априла 2016. године.
2017 – „Рајски папири“ назив је за 13,4 милиона докумената који доказују умешаност политичара, предузетника и других у манипулације и прање новца или утаје пореза преко офшор компанија са седиштима у тзв. „пореским рајевима“. Објављени су у немачком листу „Зидојче Цајтунг“ после вишемесечног истраживања Међународног конзорцијума истраживачких новинара који је окупио 380 новинара из 30 држава и 95 медијских кућа.
2020 – Бивши официри Ослободилачке војске и званичници Косова Хашим Тачи, Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи оптужени су пред судом у Хагу за злочине у 34 нелегална притвора на Косову и у Албанији од марта 1998. до септембра 1999.
Преузмите андроид апликацију.
