Прочитајте најзанимљивије догађаје који су се одиграли на данашњи дан.
1461 – У најкрвавијој бици Рата двеју ружа у Енглеској, око 36.000 војника под заставом династије Јорк поразило је код Тоутона, близу Јорка снаге од око 40.000 војника династије Ланкастер, осигуравши тиме енглески престо Едварду IV.
1772 – Умро је шведски филозоф и природњак Емануел Сведенборг, аутор мистичко – теозофског учења о природи. После његове смрти појавила су се „Друштва сведенборгиста“, из којих је настала Црква Новог Јерусалима.
1809 – Шведски краљ Густав IV присиљен је да абдицира после више пораза шведских трупа у рату с Данском.
1848 – Почео је трогодишњи рат Данске с Пруском у којем су Данци претрпели пораз и изгубили велики део територије на југу полуострва Јитланд.
1849 – Велика Британија је на основу споразума с махараџом од Лахореа анектирала Пенџаб и припојила га Индији.
1864 – Грчка је повратила суверенитет над острвима у Јонском мору, која су била под колонијалном управом Велике Британије.
1867 – Велика Британија је од Квебека, Онтарија, Нове Шкотске и Њу Бранзвика формирала доминион Канаду, у који су 1878. укључене остале британске територије северне Америке изузев Њуфаундленда. Вестминстерским статутом Канада је 1931. постала независна држава британског Комонвелта, а коначне границе је добила 1949. прикључењем Њуфаундленда.
1891 – Умро је француски сликар Жорж Сера оснивач и главни представник покрета поентилизам (дивизионизам). Недељно поподне на острву Гранд Жат је прва слика коју је Сера у потпуности радио техником поентилизам. Ова слика се често сматра његовим манифестом сликарства.
1901 – У Аустралији су одржани први федерални избори. У првом аустралијском парламенту највише места добила је Лабуристичка партија.
1912 – Енглески поларни истраживач Роберт Фалкон Скот умро је од зиме и глади при повратку с Јужног пола, где је стигао 13. јануара 1912, четири седмице после Норвежанина Руалда Амундсена. Спасилачка екипа је пронашла смрзнута тела чланова његове експедиције надомак једне од станица за снабдеваје на Антарктику, као и његов дневник у којем је описао агонију својих пратилаца.
1945 – СССР је званично признао југословенску владу Јосипа Броза Тита, коју су претходно признале Велика Британија и САД.
1946 – Новим уставом, Златна Обала, садашња Гана, постала је прва британска колонија у Африци с афричком већином у парламенту, али је на пуну независност чекала још 14 година.
1956 – У Новом Саду су основане Југословенске позоришне игре, „Стеријино позорје“, поводом 150 година рођења и стогодишњице смрти српског комедиографа Јована Стерије Поповића.
1967 – Поринута је прва француска нуклеарна подморница.
1972 – Боливија је протерала 119 чланова совјетске амбасаде у Ла Пазу, оптуивши Москву да финансира левичарске побуњенике.
1974 – Амерички вештачки сателит „Маринер 10“ снимио је прве фотографије Меркура.
1982 – Умро је немачки композитор Карл Орф, аутор сценске кантате „Кармина Бурана“. Написао је књигу „Музику за децу“, намењену образовању, креирао специјалне, једноставне дечје инструменте који се називају Орфов инструментаријум.
1990 – Премијер Аустралије Боб Хоук добио је изборе, поставши први лабуриста који је четири пута узастопно освојио положај шефа владе.
1997 – Бежећи пред насиљем које је захватило земљу током крвавих немира, више од 50 избеглица из Албаније утопило се када је њихов брод потонуо након судара с италијанским ратним бродом у јужном Јадрану, у близини италијанске обале.
2002 – У Москви је представљен пројекат првог у свету космичког апарата „С-21“ који је намењен космичком туризму.
2003 – Светска здравствена организација је саопштила да је Карло Урбани, лекар који је први идентификовао озбиљни акутни респираторни синдром (САРС) умро од исте болести.
2004 – На свечаној церемонији у Белој кући Северноатланској алијанси (НАТО) званично је приступило седам источноевропских држава: Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Словенија, чиме је број чланица НАТО повећан на 26.
2006 – Нигеријске власти ухапсиле су бившег либеријског председника Чарлса Тејлора и изручиле га Међународном суду у Хагу, пред којим је оптужен за ратне злочине током грађанског рата у Сијера Леонеу и Либерији од 1991. до 2001. године у коме је погинуло 120.000 људи.
2009 – У Црној Гори су одржани парламентарни избори на којима је победила коалиција ДПС-СДП-Бошњачка странка и Хрватска грађанска иницијатива и обезбедила већину у Парламенту (48 посланика).
2013 – Суд БиХ осудио је Веселина Влаховића Батка, познатог као Монструм са Грбавице, на 45 година затвора за злочине почињене у Сарајеву 1992. године над Бошњацима и Хрватима у насељима Грбавица, Враце и Ковачићи. Проглашен је кривим за убиство 30 особа, силовање већег броја жена, премлаћивање, малтретирање и пљачкање грађана несрпске националности. Влаховић је испоручен правосудним органима БИХ у марту 2010, након што је ухапшен у Шпанији.
2017 – Британска премијерка Тереза Меј упутила је писмо председнику Европског савета Доналду Туску којим је покренула иступање Велике Британије из ЕУ, после 44 година чланства.
2019 – Преминула је Ањес Варда, француска редитељка и једна од пионирки Новог таласа, чији су аутентични филмови инспирисали нове генерације редитеља. Позната је и по филмовима „Ла Поинте Цоурте“ (1954), „Цлéо фром 5 то 7“ (1961), „Вагабонд“ (1984), „Јацqуот де Нантес“ (1991), „Тхе Глеанерс анд И“ (2000), „Фацес Плацес“ (2018).
2019 – Уставни суд БиХ оспорио је Закон о 9. јануару као Дану Републике Српске. Званичници и лидери политичких партија из Републике Српске оценили су политички мотивисаном одлуку Уставног суда БиХ и истакли да ће РС наставити да обележава 9. јануар као Дан Републике.
Преузмите андроид апликацију.
