Прочитајте најзанимљивије догађаје који су се одиграли на данашњи дан.
1540 – Папа Павле III одобрио је булом „Регимини милитантис еццлесиае“ оснивање језуитског католичког реда који је, као Друштво исусоваца, 1534. у Паризу основао Игнацио Лојола.
1601 – Рођен је француски краљ Луј XIII, један од најмоћнијих европских монарха. Током владавине (1610-43) завео је апсолутизам уз помоћ кардинала Ришељеа, угушио устанак хугенота и наставио колонијално ширење Француске. У време његове владавине, 1635. године, основана је Француска академија.
1825 – Првом у свету јавном железничком пругом, Дарлингтон-Стоктон, у североисточној Енглеској, кренуо је воз с првом парном локомотивом, којом је управљао њен конструктор Џорж Стивенсон .
1862 – Рођен је јужноафрички генерал и државник Луис Бота, један од вођа Бура у рату са Енглезима (1899-1902) и први премијер Јужноафричке Уније (1910-19). Био је премијер Трансвала од 1907. до 1910, кад су се бурске републике Трансвал, Натал, Оранж и Кејпленд удружиле у Унију.
1891 – Умро је руски писац Иван Александрович Гончаров, аутор романа „Обломов“, у којем је створен један од најзначајнијих типова у светској књижевности, као и појам „обломовштина“ – синоним за паразитизам и апатију („Обична прича“, „Понор“, „Успомене о Бјелинском“).
1901 – Рођен је црногорски револуционар Иван Милутиновић, један од главних организатора партизанског устанка против окупатора у Другом светском рату у Југославији, члан Врховног штаба Народонослободилачке војске и народни херој. Погинуо је под нерасветљеним околностима октобра 1944. године када се преко Дунава пребацивао у тек ослобођени Београд.
1902 – Рођен је српски писац и позоришни критичар Милан Дединац, следбеник француске авангарде лирике, припадник групе београдских модерниста, први главни уредник послератне „Политике“, драматург и управник Југословенског драмског позоришта („Од немила до недрага“, „Мало воде на длану“, „Позоришне критике“).
1917 – Умро је француски сликар, графичар и вајар Едгар Дега, који се сматра једним од најбољих цртача у ликовној уметности. Виртуозност цртања најбоље је исказао сликајући људско тело у покрету („Балерина, „Купачица“, Праља“).
1922 – Грчки краљ Константин I абдицирао је због војног пораза у рату с Турском, две године пошто се вратио на престо. Краљ је постао 1913, а први пут је абдицирао 1917. када је његова одлука о неутралности Грчке у Првом светском рату изазвала незадовољство у земљи и међу западним савезницима.
1939 – Након тродневног даноноћног бомбардовања, Немци су у Другом светском рату савладали 19-дневни отпор Варшављана и заузели главни град Пољске.
1940 – Немачка, Италија и Јапан потписали су у Берлину десетогодишњи војни и економски пакт сила Осовине Берлин-Рим-Токио.
1947 – У Варшави је основан Информациони биро комунистичких и радничких партија. То саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија основано је на иницијативу СССР-а, а седиште му је до пролећа 1948. било у Београду, потом у Букурешту.
1962 – У Јемену је у војном удару пуковник Абдула ал Салал оборио монархију и прогласио Јеменску Арапску Републику. Са престола је збачен последњи јеменски имам Мохамед Бадр, недељу дана пошто је наследио умрлог оца имама Ахмада.
1964 – Воренова комисија је после десетомесечне истраге саопштила да је Ли Харви Освалд био једини атентатор на председника САД Џона Кенедија, 22. новембра 1963. у Даласу. Други су тврдили да Освалд који је убијен два дана после атентата, није био једини атентатор, а можда и да није ни учествовао у атентату.
1968 – Португалски диктатор Антонио де Оливеира Салазар који је владао од 1932, због можданог удара се повукао с места премијера.
1970 – На иницијативу председника Египта Гамала Абдела Насера, краљ Јордана Хусеин) и вођа Палестинског ослободилачког покрета Јасер Арафат потписали су у Каиру споразум о окончању грађанског рата у Јордану.
1990 – Иран и Велика Британија су обновили дипломатске односе које је Техеран прекинуо у марту 1989. због књиге „Сатански стихови“ британског писца индијског порекла Салмана Рушдија. Односи су враћени на ниво амбасадора тек 1998, када су власти Ирана одустале од „фатве“ – верске осуде којом је тражена смрт Рушдија.
1996 – Снаге фундаменталистичког исламског покрета Талибана заузеле су главни град Авганистана, Кабул, и обесиле бившег шефа државе Наџибулаха.
1998 – Обећавши да ће решити проблем масовне незапослености, лидер немачких социјалдемократа Герхард Шредер победио је Хелмута Кола на изборима и постао нови канцелар Немачке.
2000 – Више десетина хиљада људи у центру Београда и око пола милиона широм Србије бурно је поздравило проглашење изборне победе Демократске опозиције Србије (ДОС) на изборима 24. септембра, као и одлуку лидера опозиције Војислава Коштунице да не прихвати други круг председничких избора који је најавила власт.
2000 – У експлозији гаса у руднику угља у јужној кинеској провинцији Гуиџу погинуло је 118 рудара.
2001 – Нападач у полицијској униформи упао је на седницу локалне скупштине швајцарског кантона Цуг и убио 13, ранио 15 људи, а потом је извршио самоубиство.
2002 – Источни Тимор је постао 191. чланица Уједињених нација.
2003 – Умро је Доналд О’Конор, најпознатији по соло плесу у мјузиклу „Певајући на киши“.
2006 – Хашки Трибунал осудио је бившег председника Скупштине Републике Српске Момчила Крајишника на 27 година затвора због злочина против човечности. Ослобођен је оптужби за геноцид и саучесништво у геноциду.
2009 – Умро је колумниста Њујорк тајмса и добитник Пулицерове награде Вилијам Сефајр, стручњак за језик и бивши писац говора у Белој кући.
2011 – Умро је аустралијски научник и гинеколог Карл Вуд заслужан за прво вантелесно зачеће.
2011 – Преминуо британски ТВ продуцент и сценариста Дејвид Крофт, аутор серије „Ало, ало“.
2012 – Умро британски филмски и ТВ глумац Херберт Лом, познат по улози инспектора Драјфуса у серијалу „Пинк пантер“ Блејка Едвардса у којем му је партнер био Питер Селерс.
2020 – Дражаве Јерменија и Азербејџан прогласиле су ратно стање услед ескалације сукоба око Нагорно-Карабаха, јерменске енклаве у Азербејџану над којом Јерменија нема контролу од краја рата 1994. године.
Erdogan: Grčka nam nije ravna, sukob bi se završio njihovom katastrofom
Преузмите андроид апликацију.
