Прочитајте најзанимљивије догађаје који су се одиграли на данашњи дан.
1716. – Рођен је енглески писац Томас Греј, аутор песме „Елегија написана на сеоском гробљу“ која се сматра једном од најлепших песама написаних на енглеском језику.
1805. – Француска и Аустрија потписале су у Пожуну (Братислава) мировни уговор, после Наполеонове победе у бици код Аустерлица, којим је Француска добила Венецију, Истру без Трста, Далмацију и Боку Которску и учврстила своју позицију у Европи. Одредбе споразума поништене су 1814. на Бечком конгресу.
1825. – У Санкт Петербургу, на дан полагања заклетве новом цару Николају I избила је побуна декабриста, противника царизма у Русији.
1883. – Рођен је Морис Утрило, самоуки сликар париских ведута и мотива из француских провинцијских градова, који је мимо свих сликарских праваца и струјања изградио сопствени доживљај амбијента и ликовни израз.
1890. – Умро је немачки археолог Хајнрих Шлиман, који је 1868. открио Троју, користећи се подацима из Хомерових спевова „Илијада“ и „Одисеја“. Открио је и Микену, Орхомен и Тиринт, утрошивши на археолошка ископавања цео иметак стечен у младости трговином.
1893. – Рођен је кинески револуционар и државник Мао Цедунг, један од оснивача Комунистичке партије Кине, који је 1949. у Пекингу прогласио Народну Републику Кину и до смрти 1976. био њен неприкосновени лидер. Његове мисли и идеје објављене су у чувеној „Црвеној књижици“. Године 1966. покренуо је „Велику пролетерску културну револуцију“ током које је смењен велики број партијских функционера, међу којима и његови најближи сарадници.
1898. – Пјер и Марија Кири открили су први радиоактивни хемијски елемент и назвали га радијум.
1908. – Американац Џек Џонсон је победом над Канађанином Томијем Барнсом постао први црни боксер првак света у тешкој категорији.
1922. – Вођа Октобарске револуције Владимир Илич Лењин завршио је први део свог „Писма конгресу“, касније познатог као „Лењинов тестамент“, у којем је позвао комунисте да сачувају јединство партије и предложио реформе. У другом делу „тестамента“, који је написао 4. јануара 1923. Лењин је сугерисао да Стаљин буде смењен са места генералног секретара Комунистичке партије.
1941. – Суочен с напредовањем јапанских снага у Другом светском рату ка Манили, амерички генерал Даглас Макартур (Доуглас МацАртхур) прогласио је филипинску престоницу „отвореним градом“. Упркос томе у Манили су 1941, 1942. и 1945. вођене тешке борбе америчких и јапанских јединица, током којих су порушени многи делови града.
1943. – Британска морнарица је у Другом светском рату потопила „Шарнхорст“, последњи велики немачки бојни брод.
1968. – У Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Покрајини Косово и Метохија уведен је назив Косово.
1971. – У знак протеста због америчког ангажовања у Вијетнаму, 16 америчких ратних ветарана Вијетнамског рата окупирало је Статуу слободе у њујоршкој луци.
1972. – Умро је Хари Труман, председник САД 1945-53. За председника је изабран након смрти Френклина Розевелта. Учесник је Потсдамске конференције, а августа 1945, по његовом налогу на Јапан је бачена атомска бомба. Године 1947. увео је доктрину о војној и економској помоћи земљама угроженим револуционарним покретима, а његова администрација је исте године сачинила Маршалов план о послератној обнови Европе. Донео је закон против радничких синдиката и основао Комисију за испитивање противамеричке делатности чији се рад претворио у „лов на вештице“ (макартизам). Увео је САД у Корејски рат.
1975. – Летом на линији Москва-Алма Ата, „Тупољев-144“ је постао први суперсонични авион у свету у редовном саобраћају.
1989. – Румунски Фронт националног спаса наименовао је нову владу с Јоном Илијескуом на челу, дан после погубљења Николае Чаушескуа.
1990. – Скупштина Словеније прогласила је самосталност те републике, након плебисцита 23. децембра на коме се 86 одсто гласача изјаснило за независну словеначку државу.
1991. – У Алжиру су одржани први вишепартијски парламентарни избори од стицања независности од Француске 1962.
1994. – Нападом командоса на отети француски путнички авион на аеродрому у Марсеју ослобођено је 239 путника и чланова посаде које су исламски терористи држали као таоце после отмице 24. децембра у Алжиру. Командоси су убили сву четворицу терориста.
1998. – Бивши лидери Црвених Кмера Кије Сампан и Нуон Чеа предали су се камбоџанској влади. За време режима Црвених Кмера средином седамдесетих година 20. века у Камбоџи је убијено или је умрло од глади и болести 1,7 милиона људи.
1998. – Српске снаге безбедности на Косову почеле су напад на подручју места Подујево, након што је у селу Обранџе убијен један Србин.
2001. – Израелски министар одбране Бенџамин Бен-Елизер изабран је за председника Лабуристичке партије.
2003. – У земљотресу јачине 6,3 степена Рихтерове скале који је погодио ирански град Бам, погинуло је око 50.000 људи.
2004. – У налету плимног таласа цунамија изазваног земљотресом јачине девет степени Рихтерове скале, недалеко од индонежанског острва Суматре, страдало је преко 300.000 људи у земљама региона: Малезија, Индија, Бангладеш, Шри Ланка, Тајланд, Индонезија, Малдиви, Сомалија, Танзанија, Сејшели, Мјанмар, Кенија и Мадагаскар.
2006. – Умро је Џералд Форд, политичар и државник, први амерички потпредседник у историји те земље који је наследио функцију шефа државе пошто је дотадашњи председник Никсон поднео оставку због афере Вотергејт (1974.). Форд није никада изабран за председника, а на изборима 1976. године, на чело државе је дошао демократа Џими Картер.
2006. – У експлозији нафтовода у Лагосу, Нигерија. Погинуло око 260 људи.
2011. – Умро Сем Риверс, амерички џез музичар и композитор, један од великана авангардног и фри-џеза,
2012. – Кина је пустила у саобраћај најдужу линију супербрзе пруге у свету од Пекинга до Гуангџоуа на југу земље, коју воз пређе за око осам сати. Линија је дуга 2.298 километара, има 35 станица, а просечна брзина воза је 300 километара на сат.
2014. – Од еболе умрло је 7.693 становника од 19.695 инцифираних у три земље западне Африке.
Преузмите андроид апликацију.
