Прочитајте најзанимљивије догађаје који су се одиграли на данашњи дан.
1345 – Након три године безуспешних покушаја, српски цар Душан освојио је Сер, чиме је дошао у посед путева који су водили у Тракију и ка полуострву Халкидики, где се налази Света Гора.
1493 – Кристофор Колумбо испловио је из луке Кадис на друго путовање у Нови свет, који је открио 1492.
1513 – Шпански истраживач Васко Нуњес де Балбоа прешао је Панамски земљоуз и као први Европљанин видео Тихи океан.
1555 – Склопљен је Аугсбуршки верски мир између немачког краља Фердинанда I и лутеранских кнезова којим су изједначена права лутерана (протестаната) и римокатолика. Донет је закон о слободи вероисповести по принципу “Cuius regio, illius religio” (чија је земља, онога је и вера).
1744 – Рођен је пруски краљ Фридрих Вилхелм II, који је током владавине (1786-97) ратовао против Француске Републике (1792-95), а у другој и трећој подели Пољске (1793, 1795) анектирао је велике делове те државе.
1823 – Српском писцу и језичком реформатору Вуку Стефановићу Караџићу додељен је почасни докторат Универзитета у Јени.
1849 – Умро је аустријски виолиниста, диригент и композитор Јохан Штраус Старији који је бечком валцеру дао класични облик и учинио га популарним широм Европе. Компоновао је више од 150 валцера (најпознатији “Звуци Рајне”) кадриле, маршеве (“Радетзкy-марш”) и полке.
1866 – Рођен је амерички биолог Томас Хант Морган, оснивач генетике, добитник Нобелове награде за медицину 1933. за откриће функције хромозома у преношењу наследних својстава.
1896 – Рођен је Алесандро Пертини, председник Италије (1978-1985), најпопуларнији италијански политичар после Другог светског рата. Члан Социјалистичке партије Италије постао је 1918, низ година провео је у фашистичким затворима, у Другом светском рату учествовао у покрету отпора, а потом био посланик и сенатор.
1897 – Рођен је амерички писац Вилијам Фокнер, добитник Нобелове награде за књижевност 1949, који је у делима разматрао проблем зла (“Бука и бес”, “Светилиште”, “Светлост у августу”, “Авесаломе, авесаломе!”)
1897 – Рођен је писац Александар Вучо, један од оснивача надреалистичког покрета у Србији између два светска рата, творац модерне поезије за децу. Његова поема “Подвизи дружине ‘Пет петлића'” сматра се најзначјанијим делом српске дечије поезије после Јована Јовановића Змаја. Писао је и филмске сценарије и бавио се филмском критиком.
1906 – Рођен је руски композитор Дмитриј Шостакович, који је први међу музичким уметницима совјетске Русије стекао међународну славу. Успешно је спојио руску традицију и модерну западноевропску музику и развио властити музички израз. Написао је монументалну “Пету симфонију” и у најтежим данима блокаде Лењинграда у Другом светском рату “Седму (Лењинградску) симфонију”.
1932 – Шпанска покрајина Каталонија добила је аутономију – право на заставу, локалну скупштину и језик. Аутономија је укинута 1939. када је диктатор, генерал Франко, дошао на власт.
1943 – Совјетска Црвена армија је у Другом светском рату ослободила Смоленск, једно од последњих значајних упоришта немачких нацистичких снага на територији СССР-а.
1956 – У употребу је пуштен први трансатлантски телефонски кабл, између Обена у Шкотској и Њуфаундленда у Канади.
1959 – Разочаран политиком владе један будистички монах извршио је у Коломбу атентат на премијера Цејлона (Шри Ланке) Соломона Бандаранаикеа, који је наредног дана умро.
1962 – Сони Листон постао је светски боксерски шампион тешке категорије када је у Чикагу у првој рунди нокаутирао Флојда Патерсона.
1963 – Војска је у Доминиканској Републици оборила либералну владу Хуана Боша Гавиња и суспендовала Устав.
1970 – Умро је немачки писац Ерих Марија Ремарк који се прославио антимилитаристичким романом “На западу ништа ново”. Његови романи били су забрањени у нацистичкој Немачкој, а он присиљен да емигрира и од 1947. је био амерички држављанин (“Тријумфална капија”, “Црни Обелиск”).
1973 – Три члана посаде прве америчке свемирске станице “Скајлаб 2″који су провели 59 дана у орбити око Земље спустила су се у Пацифик.
1990 – Савет безбедности УН забранио је летове над Ираком и окупираним Кувајтом.
1991 – Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о ембаргу на оружје Југославији и позвао југословенске лидере да прекину сукобе.
1992 – Москва и Вашингтон су одбацили један од последњих остатака “Хладног рата”, дозволивши слободно путовање руских и америчких новинара и пословних људи који раде у Русији, односно у САД.
1994 – Швајцарци су на референдуму прихватили план владе за доношење закона против расизма.
1997 – Британски суперсонични аутомобил поставио је у Невади нови светски рекорд постигавши брзину од 1.142 километра на час.
2001 – Бивши командант Армије БиХ и министар за избеглице и социјални рад у Влади Федерације БиХ Сефер Халиловић добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Халиловић је оптужен за злочине почињене у селима Грабовица и Уздол, почињене септембра 1993. године када је убијено 60 цивила, босанских Хрвата.
2011 – Умрла Вангари Мута Матаи, кенијска активисткиња за заштиту животне средине, прва Африканка добитница Нобелове награду за мир.
2012 – Америчка компанија Тесла Моторс Инц. представила је соларне станице за пуњење електричних возила. Станице су постављене на шест места на аутопуту у Калифорнији што омогућава дужа путовања ових возила.
2016 – Јордански новинар и писац Нахед Хатар убијен је испред суда у Аману у коме му је суђено због објављивања карикатуре која се сматра увредљивом за ислам.
2017 – Одржан је референдум о независности Курдистана од Ирака на који је изашло преко 72 одсто курдистанаца од којих је више од 92 одсто гласало за независност.
Преузмите андроид апликацију.
