Прочитајте најзанимљивије догађаје који су се одиграли на данашњи дан.
1118 – Рођен је Томас Бекет, кантерберијски надбискуп од 1162. Због противљења намери краља Хенрија II да ограничи власт цркве, краљеве присталице убиле су га 1170. у Кентерберијској катедрали. Папа Александар III прогласио га је 1173. свецем, а краљ је био присиљен да повуче „Кларендонске конституције“ о односима цркве и државе.
1375 – Умро је италијански писац Дјовани Бокачо, аутор збирке од сто новела „Декамерон“, ремек дела италијанске прозе које је постало извор надахнућа и ненадмашни узор италијанске прозе.
1781 – Аустријски цар Јосиф II признао је Едиктом о толеранцији слободу вероисповести и одузео католичкој цркви положај државне цркве.
1804 – Рођен је енглески државник и писац Бенџамин Дизраели, оснивач и вођа конзервативаца, премијер (1868. и 1874-80), један од твораца британског империјализма.
1879 – Рођен је совјетски диктатор пореклом из Грузије Јосиф Висарионович Џугашвили (Стаљин). Као генерални секретар Комунистичке партије од 1922. до смрти 1953. био је неприкосновени владар СССР и лидер комунистичког света. У „чисткама“ које је спроводио да би се одржао на власти страдало је неколико милиона људи, међу којима су били истакнути политичари, генерали, интелектуалци. Хегемонистичком политиком допринео је заоштравању међународних односа у време хладног рата и окрњио је огроман углед СССР стечен значајном улогом у сламању фашизма у Другом светском рату. Резолуцијом Информбироа покушао је 1948. да Југославију стави под совјетску зону утицаја.
1881 – У Београду је основано Друштво новинара Србије, једно од најстаријих у Европи. У Београду су тада излазила 22 листа и часописа. Председник првог Управног одбора Друштва био је српски писац Лаза Костић, тада уредник „Српске независности“.
1892 – Рођена је енглеска књижевница Сисили Изабел Ферфилд (Цецилy Исабел Фаирфиелд), позната као Ребека Вест, која је после боравка у Југославији 1937. и 1941. написала опсежно путописно-историјско дело „Црно јагње и сиви соко“.
1917 – Рођен је немачки писац Хајнрих Теодор Бел, добитник Нобелове награде за књижевност 1972, мајстор кратке приче, најпревођенији немачки писац после Другог светског рата („Мишљења једног кловна“, „Групна слика с дамом“, „Изгубљена част Катарине Блум“).
1937 – У Холивуду је одржана премијера филма Волта Дизнија „Снежана и седам патуљака“, првог целовечерњег цртаног филма у филмској историји.
1940 – Умро је амерички писац Френсис Скот Фицџералд. Прославио се већ првим делима у којима је описао „године џеза“, а његов роман „Велики Гетсби“ сматра се једним од ремек дела о „изгубљеној генерацији“.
1945 – Умро је амерички генерал Џорџ Смит Патон, после саобраћајне несреће у Немачкој. У Другом светском рату истакао се као бриљантан командант оклопних јединица у биткама у северној Африци, на Сицилији, у Арденима. Посмртно је објављен његов дневник „Рат како сам га ја видео“.
1948 – У Ирској је потписан закон о конституисању Ирске Републике. Ирска је 1949. прогласила пуну независност од Велике Британије и иступила је из Комонвелта.
1958 – Генерал Шарл де Гол изабран је за првог председника Пете републике.
1967 – Луис Вашкански, први човек којем је пресађено туђе срце, умро је у јужноафричком граду Кејптаун 18 дана после операције.
1972 – Источна и Западна Немачка потписале су уговор о добросуседским односима и успоставиле дипломатске везе, формално окончавши непријатељство које је трајало више од две деценије. Тиме је отворен пут и за међународно признање Источне Немачке.
1973 – У Женеви је отворена прва мировна конференција посвећена Израелу и његовим арапским суседима. У раду конференције учестовали су Јордан, Израел, Египат, САД, СССР и УН.
1979 – У Великој Британији је потписан мировни уговор којим је окончан седмогодишњи герилски рат у Родезији и 15-годишња побуна против британске круне.
1988 – Авион америчке компаније „Пан Ам“ на линији Лондон-Њујорк експлодирао је изнад шкотског места Локерби и у несрећи је погинуло свих 259 људи у „Боингу 747“ и 11 на земљи. Либија је касније оптужена да је одговорна за тај терористички акт.
1990 – Албанска влада наредила је да се уклоне све статуе Јосифа Стаљина и сви симболи који носе његово име.
1993 – Председник Русије Борис Јељцин распустио је Министарство безбедности (бивши КГБ) јер га није благовремено упозорило на опасан развој догађаја у земљи и зато што, како је рекао, институцију која је деценијама застрашивала грађане, није могуће реформисати.
1997 – У другом кругу председничких избора у Србији, на које је изашло 50,98 одсто бирача, победио је са 59,23 одсто гласова Милан Милутиновић, кандидат коалиције Социјалистичке партије Србије, Југословенске левице и Нове демократије. Његов ривал Војислав Шешељ добио је 37,57 одсто гласова.
2001 – Председник Аргентине Фернандо де ла Руа поднео је оставку, након жестоких сукоба демонстраната и полиције у највећим социјалним немирима у историји Аргентине и након што је перонистичка опозиција одбила да му да подршку.
2002 – Умро је Хозе Хиеро један од најцењенијих шпанских писаца, који је 1988. добио награду „Сервантес“, за књигу „Њујорк белешка“.
2005 – Најпознатији британски хомосексуални пар, поп звезда Сер Елтон Џон (Јохн) и канадски филмски продуцент Дејвид Фурниш (Давид Фурнисх) венчали су се, одмах по усвајању новог Закона у Британији који дозвољава склапање брака особама истог пола.
2010 – Црногорски премијер Мило Дјукановић поднео је оставку, после 20 година проведених на највишим државним функцијама, али је остао на челу Демократске партије социјалиста (ДПС). Две године касније он је поново изабран за премијера Црне Горе.
2011 – Невладина организација Лекари без граница обележила је 40 година рада, као једна од највећих лекарских хуманитарних организација на свету, са више од 30.000 волонтера.
2012 – Видео-спот за планетарни хит „Гангнам Стyле“ у којем 34-годишњи јужнокорејски поп-певач Сај плесом „опонаша јахање невидљивог коња“ премашио је милијарду посета на сајту Јутјуб, што представља рекорд гледаности од настанка тог сајта.
2016 – Од конзумирања концентрата за купање који је садржао високу концентрацију метанола (метил алкохол) у Иркутску, у Источном Сибиру, отровано је 60 и хоспитализоване су 102 особе.
2017 – Неђународни кривични суд за бившу Југославију са седиштем у Хагу затворен је после више од 24 године рада. Суд је оптужио укупно 161 особу, осуђено је њих 84, 19 особа је ослобођено, против 20 особа повучене су оптужнице, а против 17 особа поступак је обустављен услед смрти. Домаћим правосуђима на подручју бивше Југославије 13 особа је прослеђено на поступање.
Преузмите андроид апликацију.
