Прочитајте најзанимљивије догађаје који су се одиграли на данашњи дан.
1355 – Умро је српски цар Душан Стефан Немањић, син краља Стефана Дечанског, краљ Србије од 1331. У Скопљу је 1346. крунисан за цара Срба, Грка и Арбанаса. У време његове владавине Србија је била на врхунцу моћи, простирала се од Коринтског залива на југу до Дунава на северу и од Јадрана на западу до Егејског мора на истоку.
Односе у држави уредио је збирком закона (Душанов законик) која је објављена 1349, а допуњена 1354. и коју историчари сматрају уставом тадашње феудалне српске државе. Сахрањен је у манастиру Светих Арханђела код Призрена који је у време турских освајања срушен до темеља.
1582 – У Француској је прихваћен Грегоријански календар.
1795 – Рођен је немачки историчар Леополд фон Ранке, оснивач модерне грађанске историографије. Поред романско-германске, бавио се и историјом југоисточне Европе, посебно историјом Срба и Турака, при чему му је саветник и сарадник био Вук Караџић. Његово дело „Српска револуција“ (1829) сматра се једном од најбољих књига о Првом и Другом српском устанку.
1912 – У Лондону је почела мировна конференција Турске и балканских земаља, после победе балканских савезника и освајања готово свих турских поседа у Европи. Конференција је завршена потписивањем Лондонског мировног уговора 30. маја 1913, којим се Турска одрекла европских провинција до линије Енос-Мидија, али су сукоби међу балканским савезницима око разграничења водили у нови рат.
1937 – Умро је немачки генерал Ерих Лудендорф један од кључних немачких команданата у Првом светском рату. Смењен је 1918. након неуспелих офанзива у пролеће и лето те године. Био је посланик националсоцијалистичке странке у Рајхстагу (1924-28) и један је од идеолога касније нацистичке агресивне војне доктрине и поборник тоталног рата.
1945 – Карл Ренер је изабран за првог председника аустријске Друге републике.
1960 – Основан је Фронт националног ослобођења Јужног Вијетнама, комунистичко политичко крило антиамеричких герилских снага Вијетконг.
1968 – Умро је амерички писац Џон Стајнбек добитник Нобелове награде за књижевност 1962. Постао је славан ’30-тих година 20. века с романима који се баве последицама велике економске кризе и побуном неконформистичке младе генерације („Плодови гнева“, „Зима нашег незадовољства“, „Источно од раја“).
1970 – Под притиском радничких немира и штрајкова, оставку је поднео шеф владајуће Пољске уједињене радничке партије (комунисти) Владислав Гомулка. Наследио га је Едвард Гјерек.
1971 – Председник Пакистана Ага Мохамед Јахја Кан поднео је оставку после пораза пакистанских трупа у рату с Индијом у Источном Пакистану и предао је власт Зулфикару Али Буту.
1973 – У Мадриду је убијен шпански премијер и близак сарадник генерала Франка, Луис Кареро Бланко, у експлозији бомбе активиране кад је наишао његов аутомобил.
1974 – Умро је српски вајар Ристо Стијовић, члан Српске академије наука и уметности. Аутор је многих споменика, изванредно стилизованих животиња и птица у камену, а најбоља дела остварио је у дрвету које је обрађивао виртуозном вештином.
1982 – У 95. години умро је Артур Рубинштајн амерички пијаниста пољског порекла, један од најчувенијих у 20. веку, посебно познат по интерпретацијама Шопена и новије шпанске клавирске музике.
1986 – У највећим демонстрацијама од почетка Културне револуције у Кини, преко 30.000 студената протестовало је у Шангају тражећи демократске слободе.
1987 – У најтежој мирнодопској несрећи на мору, судар филипинског ферибота „Дона Паз“ и једног танкера преживело је само 11 од 4.397 путника и чланова посаде ферибота. Ферибот „Дона Паз“ је био регистрован за превоз највише 1.500 људи.
1989 – САД су почеле инвазију Панаме с 12.000 војника, којима се придружило још толико америчких војника стационираних у Панами, ради збацивања бившег америчког штићеника премијера Мануела Антонија Норијеге.
1990 – Шеф совјетске дипломатије Едуард Шеварднадзе, кључна личност совјетских реформи које су довеле до окончања хладног рата, поднео је оставку упозоривши парламент на опасност успостављања диктаторског поретка у земљи.
1991 – Председник реформске владе СФР Југославије Анте Марковић поднео је оставку, због опструкције реформског програма савезне владе коју су спроводили републички политички лидери. Марковић није желео да прихвати савезни буџет који је назвао „ратним буџетом“. Након његове оставке реформе су заустављене, а Југославија се убрзо распала у крвавом рату.
1992 – У СР Југославији су одржани превремени савезни, републички и локални избори. На изборима за председника Србије Слободан Милошевић победио је у првом кругу Милана Панића. Представници опозиције указали су на бројне неправилности и манипулације током избора.
1995 – Амерички авион „Боинг 757“ са 164 путника и члана посаде, који је летео од Мајамија ка колумбијском граду Кали, срушио се у планинама југозападне Колумбије. Несрећу је преживело четворо људи и један пас.
1996 – У Београд је допутовала Комисија ОЕБС на челу са бившим шпанским премијером Фелипеом Гонзалесом да испита регуларност локалних избора у Србији, након што је, под притиском иностране јавности и свакодневних протеста широм Србије, председник Слободан Милошевић био присиљен да прихвати арбитражу ОЕБС.
1998 – Американка нигеријског порекла Нкем Чукву родила је осморке, што је био први такав познат случај. Најмања беба умрла је седам дана касније.
1999 – На основу оптужнице Међународног суда за ратне злочине, припадници мировних снага у Босни (СФОР) ухапсили су генерал-потпуковника Војске Републике Српске Станислава Галића, команданта Сарајевско-романијског корпуса од октобра 1992. до пензионисања у мају 1994. Осуђен је 2003. пред хашким трибуналом на 20 година затвора због злочина против човечности над цивилима у Сарајеву од 1992. до 1994.године.
2001 – Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о слању „Међународних безбедносних снага за помоћ Авганистану“ (ИСАФ) под командом Велике Британије, као подршку привременој антиталибанској влади.
2001 – Умро је бивши председник Сенегала (1960-80) Леополд Седар Сенгор. Познат је и као један од најзначајнијих франкофонских песника, Сенгор је био први Африканац који је постао члан француске Академије наука и уметности.
2002 – У Немачкој је на основу потернице Интерпола ухапшена власница пропале пирамидалне „Дафимент банке“ Дафина Милановић и изручена Београду, где је оптужена за проневеру око 19 милиона немачких марака.
2006 – У Београду је преминуо новинар и публициста Душан Симић, дугогодишњи дописник и уредник београдског дневника „Политика“, главни уредник НИН-а, извршни уредник листа „Данас“.
2010 – Полиција Белорусије ухапсила је 639 особа због учешћа на демонстрацијама у Минску после председничких избора, на којима је председник Лукашенко, на власти већ 16 година, обезбедио победу већ у првом кругу. По затварању биралишта, десетине хиљада припадника опозиције одржало је демонстрације, а стотине учесника протеста је приведено, укључујући и седам од девет председничких кандидата на изборима.
2014 – Умро је сликар Миодраг Б. Протић, оснивач и први директор Музеја савремене уметности у Београду, аутор значајних изложби и утицајни теоретичар, историчар и критичар југословенске и српске модерне и савремене уметности.
2015 – На парламентарним изборима у Шпанији Народна странка премијера Маријана Рахоја добила је највише гласова, али изгубила апсолутну већину у парламенту. Подемос, странка леве оријентације која се противи мерама штедње и либерални Сиудаданос освојили су готово трећину гласова. Након шест месеци поновљени су парламентарни избори пошто ниједна странка није успела да формира владу.
Преузмите андроид апликацију.
