Почетна > Свет
Свет

На данашњи дан, 2. август

Погледајте најзанимљивије догађаје који су се догодили на данашњи дан.
Фото: Unsplash/Juliana Kozoski

1100 – Енглески краљ Виљем Други, син Виљема Првог – Освајача, убијен је стрелом у шуми током лова.

1552 – Договором у Пасау поништен је Аугсбуршки Интерим из 1548, а лутерани (протестанти) су добили слободу вероисповести у Немачкој, што је озакоњено на Сабору у Аугсбургу 25. септембра 1555.

1589 – Због преласка на страну хугенота, француског краља Анрија III убио је присталица католичке Свете лиге, доминиканац Жак Клеман.

1788 – Умро је Томас Геинзборо, енглески портретиста и пејсажиста и један од оснивача британске Краљевске академије уметности.

1799 – Умро је француски проналазач Жак Етјен Монголфје који је са братом Жозефом Мишелом 1783. конструисао први балон за летење напуњен загрејаним ваздухом.

1802 – Наполеон Бонапарта је проглашен „доживотним конзулом“ Француске, што му је дало право да именује наследника.

1830 – Француски краљ Шарл Десети – Бурбонски абдицирао је под притиском Јулске револуције у Паризу, која је избила због краљеве одлуке да укине слободу штампе, распусти парламент и промени изборни закон.

1858 – Британски парламент је донео закон којим је индијска влада стављена под управу британске круне.

1876 – Рођен је лингвиста Александар Белић, председник Српске краљевске академије (Српска академија наука и уметности) од 1937. до смрти 1960, оснивач модерне дијалектологије, аутор „Правописа српскохрватског језика“.

1903 – У Македонији је почео Илинденски устанак за ослобођење од отоманске власти, проглашена је „Крушевска република“ која се одржала само 11 дана, а устанак је у крви угушен.

1921 – Умро је италијански оперски тенор Енрико Карузо, прослављени извођач дела Вердија и Пучинија и канцона. Један је од првих певача који је снимио грамофонску плочу.

1922 – Умро је Александар Грахам Бел, изумитељ телефона (1876).

1928 – Италија је потписала 20-годишњи уговор о пријатељству са Етиопијом.

1934 – Умро је немачки председник Паул фон Хинденбург, а Хитлер је себе прогласио фирером (вођом) и преузео апсолутну власт.

1935 – Велика Британија је донела закон којим је реформисан систем управљања у Индији, од које су одвојени Бурма и Аден, гарантована је већа локална самоуправа у покрајинама и формирано је централно законодавно тело у Њу Делхију.

1936 – Умро је француски инжењер и пилот Луј Блерио, пионир ваздухопловства, који је 1909. први авионом прелетео Ламанш.

1939 – Нобеловац Алберт Ајнштајн је упозорио америчког председника Френклина Рузвелта да немачки научници раде на бомби са уранијумом, после чега су у САД почеле (почетком 1940) истраживање ради изградње атомске бомбе.

1945 – Завршена је Постдамска конференција на којој су совјетски вођа Јосиф Висарионович Стаљин, председник САД Гари Труман и премијер Велике Британије Клемент Атли постигли договор о демилитаризацији и денацификацији Немачке и њеној подели на окупационе зоне после Другог светског рата.

1970 – Британски војници су у Северној Ирској први пут употребили гумене метке ради смиривања нереда.

1980 – Од експлозије бомбе на железничкој станици у Болоњи погинуло је 85 и рањено више од 200 људи. То је био најтежи терористички напад у Европи после Другог светског рата и изазвао је талас масовних протеста широм Италије.

1990 – Ирачка војска напала је Кувајт и окупирала га за један дан. Слањем трупа у Кувајт, ирачки председник Садам Хусеин покренуо је догађаје који су довели до Заливског рата и стационирања америчких трупа у региону.

1992 – Алжирске снаге безбедности су ухапсиле 50 наоружаних исламских екстремиста и откриле њихово складиште оружја са 150 бомби.

1994 – Под претњом пооштравања међународних санкција СР Југославији, Влада Србије позвала је лидере босанских Срба да прихвате мировни план Контакт-групе за БиХ и упозорила их да ће у супротном бити одговорни за злочин против сопственог народа.

1997 – Вођа најјаче либеријске герилске фракције, Чарлс Тејлор проглашен је председником Либерије, чиме је окончан седмогодишњи грађански рат.

1999 – У судару два воза у источној Индији погинуло је 285, а рањено око 300 људи.

2001 – Босански Србин, генерал Радислав Крстић осуђен је у Хагу на 46 година затвора због геноцида, истребљења, убистава и прогона босанских Муслимана у Сребреници 1995. Жалбено веће Хашког трибунала је 2004. Крстићу преиначило казну на 35 година затвора.

2002 – Снаге покрета UNITA у Анголи су расформиране, њеним генералима су одузети чинови и они су интегрисани у војску Анголе.

2004 – Умро је Француз Анри Картије-Бресон, фотограф светске славе.

2007 – Етички кодекс који предвиђа строжа правила лобирања у америчком Конгресу усвојен је и у Сенату, што се сматрало огромним напретком.

2009 – Суд у Багдаду осудио је бивше ирачке званичнике Тарика Азиза и Алија Хасана ал-Маџида на по седам година затвора због злочина над Курдима 1980-тих година. Азиз је био заменик премијера у време владавине свргнутог председника Садама Хусеина, а Ал Маџид, Хусеинов рођак, наложио је употребу хемијског оружја против Курда.

2014 – У појасу Газе убијено је 296 деце и младих Палестинаца током израелске офанзиве против палестинског покрета Хамас, саопштио је UNICEF.

2017 – Амерички Сенат је потврдио избор Кристофера Реја за новог шефа Федералног истражног бироа (FBI), пошто је изненада смењен Џејмс Коми због улоге у истрази наводног руског мешања у председничке изборе у САД.

 

Преузмите андроид апликацију.