Током НАТО агресије на Србију, односно СРЈ, амерички авиони су са пет пројектила 7. маја 1999. године разорили зграду амбасаде Кине у Београду, а то је био најцрњи дан и за Ниш који је засут касетним бомбама.
У бомбардовању амбасаде током ноћи погунуло је троје кинеских новинара, док је један цивил убијен приликом бомбардовања оближњег хотела “Југославија”.
По каснијим саопштењима званичника САД грешком су коришћене погрешне мапе, па је амбасада Кине, наводно случајно била мета.
Ниш је тешко страдао током агресије НАТО, а посебно је разорна била употреба касетних бомби којима је тај град био засут бар у два наврата, 7. и 12. маја.
Нешто пре поднева 7. маја 1999. центар Ниша био је попришете једног од најтрагичнијих догађаја током агресије 1999. Наводни циљ, мета, био је аеродром.
У стварности, бомбе су распршене изнад ужег центра, више километара удаљеног од простора који је, званично, циљан. Избачено је више контејнера с бомбама, од којих сваки садржи стотине експлозивних направа. Биле су то касетне бомбе БЛУ 97 америчке производње.
Ношене ваздушним струјама експлозивне направе су се распршиле у широј зони од приближно два километра.
Погођена је главна пијаца, простор аутобуске станице, зона око здања Бановине, односно ректората универзитета и тврђаве, као и здравствени центар, Центар за патологију Клиничког центра Ниш, улице Шуматовачка и Анете Андрејевић, простор Три фењера, такође улица Љубе Ненадовића.
Према првим наводима погинуло је 15 цивила, теже повређено осморо, а лакше 11 цивила док је 120 објеката оштећено, а 47 возила уништено.
Бројност жртва била је последица чињенице да је погођена зона пијаце, паркинг, ужи центар града, а касетне бомбе су изручене на град између 11.30 и 11.40, тог 7. маја.
Зна се да су бомбардовање извели холандски ваздухоплови Ф – 16.
Као што се уобичајено догађало, представници НАТО су потом тврдили да је циљ промашен. Хавијер Солана, тадашњи генерални секретар НАТО, тако је сутрадан говорио да је мета био аеродром.
Ниш је касетном муницијом поново гађан 12. маја 1999. када је рањено још 11 особа.
Тада је мета било Дуваниште, такође удаљено од аеродорма километрима.
Од заостале експлозивне направе, избачене том приликом, наредне године, током окопавања баште, погинила је једна особа.
Владимир Јовановић који је тада страдао био је 26. цивилна жртва НАТО бомбардовања Ниша.
Током агресије НАТО на Србију 1999. на Ниш је избачено 36 пакета касетних експлозивних направа.
Уклањање распршених касетних бомби трајало је потом годинама и још није у потпуности окончано.
Колико се зна, НАТО је током агресије на Србију односно СРЈ, изручио приближно 1.080 касетних бомби, и то на 218 локација тадашње СРЈ, највећим делом на простор Косова и Метохије, где је гађано 155 локација.
Разорност касетне муниције углавном је последица несагледивости оквира њеног дејства. Изручивањем контејнера са касетним бомбама распршују се стотине малих експлозивних направа над којима се отвара падобран те није могуће јасно предвидети где ће их ваздушна струјања однети.
Управо зато неретко остају годинама па и деценијама потом неоткривене. Око 25 одсто касетних експлозивних направа не активира се приликом бомбардовања него касније.
Употребу разорне касетне муниције забрањују поједини интренационални акти, попут Конвенције о касетној муницији, али и међународно хуманитарно право.
Конвенција о касетној муницији је међутим на снагу ступила тек првог дана августа 2010. године. Потписници су су биле бројне земље, њих преко стотину. Али то нису учиниле ни САД ни Русија.
Такозвани Међународном трибунал за бившу Југославију са средиштем у Хагу, стао је на становиште да не треба отварати истрагу о употреби касетне муниције за време НАТО агресије на СРЈ.
У Србији данас свежије и променљиво, температура до 23 степена
Преузмите андроид апликацију.
