Прочитајте најзанимљивије догађаје који су се одиграли на данашњи дан.
1587 – Сигисмунд III, син шведског краља Џона III и Катарине Јагело, постао је краљ Пољске. Након очеве смрти (1592) припала му је и шведска круна. Његово настојање да створи унију Пољске и Шведске изазвало је рат између две државе, а после пораза Сигисмундове војске 1598. био је приморан да се одрекне наследства на шведски престо.
1601 – Убијен је румунски национални јунак Михајло Храбри, господар Влашке од 1593, а касније Трансилваније (1599) и Молдавије (1600). Уз помоћ римско-немачког цара Рудолфа ослободио је земљу од Турака. Убијен је по налогу царског генерала Басте.
1691 – Аустријанци под командом Лудвига Баденског потукли су Турке код Сланкамена и нанели им тешке губитке. У бици је погинуо и велики везир Мустафа Ћуприлић.
1819 – Умро је шкотски инжењер и физичар Џејмс Ват, проналазач парне машине 1765. Увео је јединицу за мерење снаге, коју је назвао “коњска снага” и која се није знатније разликовала од касније уведене КС. У Сохоу код Бирмингена основао је 1782. прву фабрику парних машина.
1871 – Рођен је амерички пилот и конструктор авиона Орвил Рајт, који је 1903. са братом Вилбуром, у авиону њихове израде, извео први лет у историји ваздухопловства.
1878 – После жестоких уличних борби аустроугарске трупе ушле су у Сарајево и успоставиле своју управу. Одлуком Берлинског конгреса 13. јула, Аустро-Угарска је добила право да на 30 година окупира Босну и Херцеговину, а 1908. ју је анектирала.
1883 – Рођена је француска модна креаторка Габријела Коко Шанел, која је готово шест деценија суверено владала париском високом модом.
1910 – У Цетињу је пуштена у рад прва електрична централа у Црној Гори. Свечано пуштање у рад централе уприличено је поводом крунисања краља Николе, а служила је за осветљење Двора, Зетског дома, главне цетињске улице и неколико кућа виђенијих Црногораца.
1929 – Умро је руски кореограф и режисер Сергеј Павлович Дјагиљев, оснивач групе “Руски балет”, која је с изузетним успехом наступала од 1909. до 1929. Посебно одушевљење изазивале су његове изведбе балета “Посвећење пролећа” и “Жар птица” Игора Стравинског.
1936 – Припадници Франкове цивилне гарде стрељали су у Гранади, на почетку Шпанског грађанског рата, Федерика Гарсију Лорку (Федерицо Гарциа Лорца), једног од највећих шпанских песника. Припадао је групи песника која је у шпанску поезију унела нови, модеран израз (“Цигански романсеро”, “Песник у Њујорку”).
1942 – Британске и канадске трупе извеле су десант на француску луку Дјеп, где су, уз велике губитке, разорили немачке војне објекте. Од око 6.000 савезничких војника, више од 4.000 је погинуло, рањено или заробљено.
1945 – У Вијетнаму је под руководством Хо Ши Мина и ослободилачког покрета “Вијетмин” почела “августовска револуција” против француских колонијалних трупа.
1946 – Рођен је амерички државник Бил Клинтон који је као кандидат Демократске странке био председник САД 1992. и поново 1996. Претходно је био гувернер Арканзаса.
1953 – У војном удару, уз подршку САД збачен је ирански премијер Мохамад Мосадек, а шах Мохамад Реза Пахлави вратио се из егзила у Италији да преузме власт.
1960 – Пилот америчког шпијунског авиона “У-2” који је оборен изнад совјетске територије Гери Пауерс осуђен је на 10 година заточеништва. Пауерс се спасио искакањем из авиона, али је потом ухапшен и осуђен, а 1962. је размењен за једног совјетског шпијуна.
1979 – Руски космонаути Владимир Љаков и Валериј Рјумин вратили су се на Земљу васионским бродом “Сојуз 34” после рекордних 175 дана проведених у свемиру.
1991 – У Совјетском Савезу је изведен државни удар којим су присталице тврде линије покушале да збаце са власти Михаила Горбачова, творца совјетске “гласности” и “перестројке”. Кључну улогу у сузбијању удара одиграо је тадашњи председник Русије Борис Јељцин, који је потом постао Горбачовљев главни политички ривал.
1995 – У саобраћајној несрећи на Игману, близу Сарајева, погинули су изасланик САД за бившу Југославију Роберт Фрејжер и тројица његових сапутника.
1996 – Шест руских, француских и америчких космонаута срело се на руској космичкој станици “Мир”, укључујући Клаудију Андре Дешај, прву Францускињу у космосу, која је стигла руском ракетом “Сојуз-У”.
1999 – Испред зграде Скупштине СР Југославије у Београду одржан је један од највећих опозиционих митинга на којем су затражене демократске промене у Србији и смењивање председника СР Југославије Слободана Милошевића.
2000 – Посмртни остаци, за које се верује да потичу од 14 Американаца који су проглашени несталим у Корејском рату, враћени су америчким војним властима.
2003 – У бомбашком нападу на седиште Уједињених нација у Багдаду (Ирак) 23 лица су погинула, међу којима и изасланик УН за Ирак Сержо Вјеиро де Мело. Одговорност за напад преузела је терористичка организација Осаме бин Ладена, Ал Каида.
2005 – Бивши лидер побуњеника Хуту, Пјере Нкурунзиза победио је на председничким изборима у Бурундију, што представља круну мировног плана којим је окончан 12-годишњи рат у тој земљи.
2009 – Умрла је оперска певачица Хилдегард Беренс једна од најбољих извођача Вагнеровог репертоара своје генерације, која је сматрана за једну од најбољих глумица на оперској сцени.
2012 – Холивудски режисер Тони Скот, режисер акционих хитова “Топ ган”, “Гримизна плима”,”Последњи скаут” и “Полицајац с Беверли хилса” извршио је самоубиство скочивши са моста у Лос Анђелесу.
2013 – Умро је Мирко Ковач, југословенски писац, аутор књига “Губилиште”, “Ругање с душом”, “Врата од утробе”, као и сценарија за филмове “Окупација у 26 слика”, “Пад Италије” и “Дувански пут”.
2013 – Преминуо је Ђорђе Зоркић, један од оснивача и помоћник директора агенције Бета. Зоркић је био историчар уметности, а као новинар и уредник радио је, поред Бете, и у Радио Београду и Тањугу.
2014 – Историчар и теоретичар књижевности, академик др Предраг Палавестра преминуо је у 85. години. Био је редовни члан Српске академије наука и уметности и Академије наука и уметности БиХ. Једно од његових најпознатијих дела “Послератна српска књижевност и њена историја” седамдесетих година прошлога века било је забрањено.
2016 – Глумица Мира Ступица преминула је у 93. години. Дебитовала је 1941. године у позоришту у Београду, а на филму од 1951. од када је остварила око 50 филмских и телевизијских улога (“Јара господа”, “Стојан Мутикаша”, “Ханка”, “Доручак са ђаволом”, “Седам и по”, “Парада”). Добитница је Добричиног прстена, Статуете “Јоаким Вујић”, награда “Павле Вуисић”, фестивала “Дани Зорана Радмиловића”.
Догађаје од претходног дана можете погледати ОВДЕ.
Преузмите андроид апликацију.
