Почетна > Свет
Свет

На данашњи дан, 17. август

Прочитајте најзанимљивије догађаје који су се одиграли на данашњи дан.
Фото: Unsplash/Juliana Kozoski
Фото: Unsplash/Juliana Kozoski

1552 – У Београду је штампана прва књига ћирилицом, позната као „Београдско четворојеванђеље“. Књигу, која представља драгоцен извор за упознавање прилика у Београду средином 16. века, штампао је Тројан Гундулић, припадник дубровачке колоније у Београду.

1629 – Рођен је Јан Собјески, пољски краљ (1674-96), национални херој који се успешно борио против Шведске, Турске, Татара и Козака. Слављен је као спаситељ Европе, када је 1683. ослободио Беч турске опсаде и тиме спречио продор Турске у средњу Европу.

1743 – Миром у Абоу, којим је Русији припао јужни део Финске, окончан је руско-шведски рат (1741-43).

1753 – Рођен је чешки слависта Јозеф Добровски, најзначајнија личност чешког народног препорода, аутор граматике чешког језика и „Уџбеника старославенског језика“ (1822), прве научне граматике старославенских језика.

1786 – Рођен је амерички национални јунак и политичар Дејви Крокет, члан Конгреса САД од 1827. до 1831. и од 1833. до 1835. Погинуо је у марту 1836. бранећи тврђаву Аламо од Мексиканаца.

1786 – У Потсдаму је умро пруски краљ Фридрих II Велики, који је током владавине од 1740. до смрти створио од Пруске европску силу. Наследио га је Фридрих Вилхелм II.

1850 – Данска је продала Великој Британији сва утврђења и власничка права над Златном обалом у Африци.

1879 – Основана је Француска компанија за изградњу Панамског канала на челу са Фердинандом де Лесепсом. Компанија је банкротирала 1889. изазвавши велики политички скандал у Француској, а градњу канала наставиле су САД, након што су 1902. откупиле француску концесију, дотад извршене радове и знатан део опреме за 40 милиона долара и основале Зону Панамског канала (1903).

1878 – Рођен је Исидор Бајић, истакнути композитор и педагог, оснивач једне од најстаријих српских музичких школа са седиштем у Новом Саду, која носи његово име.

1887 – Рођен је Карло I, последњи аустријски цар (1916-18) и угарско-хрватски краљ (1916-19), наследник Франца Јозефа I. Након неуспелих покушаја да у току Првог светског рата склопи сепаратни мир и монархију реформише у федералну државу, био је принуђен да се одрекне престола и емигрира у Швајцарску.

1896 – Џорџ Кармак открио је злато у притоци реке Клондајк у Канади, изазвавши једну од најмасовњих „златних грозница“.

1908 – Умро је српски писац Радоје Домановић, мајстор политичке сатире, која у његовим најбољим приповеткама („Страдија“, „Вођа“, „Данга“) досеже ниво универзалне критике људске нарави и друштвених институција.

1941 – Немци су у Другом светском рату обесили на Теразијама у центру Београда тела петорице српских родољуба.

1943 – Савезничке снаге успоставиле су, у Другом светском рату, контролу на Сицилији.

1945 – Вођа индонежанске борбе за независност Ахмед Сукарно прогласио је независност Индонезије од Холандије и оснивање јединствене Републике Индонезије. Холандија је признала суверенитет Индонезије тек 1949, након четворогодишњег индонежанско-холандског рата.

1960 – Афричка држава Габон стекла је независност од Француске.

1962 – Чувари Берлинског зида ранили су 18-годишњег Петера Фехтера када је покушао да побегне преко Берлинског зида и пустили га да умре од губитка крви. Тај случај постао је симбол трагедије до које је довело подизање зида између Источне и Западне Немачке, а двојица чувара оптужени су у јулу 1996. за убиство без предумишљаја.

1976 – У земљотресу који је изазвао огромне таласе, на филипинском острву Минданао погинуло је око 8.000 људи.

1985 – У експлозији аутомобила-бомбе у хришћанском делу Бејрута погинуло је 60 и повређено 100 људи.

1987 – Немачки ратни злочинац Рудолф Хес, заменик Адолфа Хитлера, извршио је самоубиство у 93. години у берлинском затвору Шпандау, у коме је издржавао казну доживотне робије на коју је осуђен у Нирнбершком процесу 1946.

1988 – Од експлозије бомбе подметнуте у војни авион погинуо је пакистански диктатор, генерал Мохамед Зија ул Хак. Са председником Пакистана погинуо је и амбасадор САД у Исламабаду Арнолд Рафел.

1990 – Након најаве Српског националног већа да ће расписати референдум о аутономији Срба у Хрватској, специјалне снаге хрватске полиције напале су полицијске станице у српским општинама Обровац и Бенковац. Срби су одговорили подизањем барикада на саобраћајницама, чиме је почела побуна Срба у Книнској крајини.

1996 – Са космодрома у Бајконуру у васиону је полетела прва Францускиња, Клаудија Андре Дешај, која је потом провела 16 дана у научној мисији на руској свемирској орбиталној станици „Мир“.

1999 – У најтежој природној катастрофи у историји Турске, у земљотресу са епицентром код града Измир, 150 километара западно од Истанбула, погинуло је више од 30.000 људи.

2001 – Незадовољна радом владе Србије, Демократска странка Србије донела је одлуку да повуче своје представнике из владе. Био је то почетак озбиљне кризе у Демократској опозицији Србије (ДОС) која је изборном победом у септембру 2000. срушила десетогодишњи режим Слободана Милошевића.

2004 – Умро је Жерард Сузеј један од највећих француских баритона.

2005 – Умро је боливијски фотограф Фреди Алборта који је 1967. снимио чувену фотографију убијеног легендарног герилског вође Че Геваре.

2008 – Амерички пливач Мајкл Фелпс освојио је осму златну медаљу на Олимпијским играма у Пекингу, поставивши тако нови рекорд по броју злата на једним Играма. Дотадашњи рекордер био је пливач Марк Шпиц са седам златних медаља са олимпијаде у Минхену 1972.

2009 – У несрећи у највећој хидроелектрани у Русији, Сајано-Шушенскаја у Хакасији, Сибир, погинуло је 75 радника. Хаварија је утицала на смањену производњу електричне енергије, а ремонт хидроелектране је трајао до новембра 2014 године.

2012 – Чланице руске панк групе „Пуси Рајот“, које су у фебруару извеле перфоманс у храму Христа спаситеља у Москви „Богородице, прогони Путина“, осуђене су на по две године затвора за хулиганство.

2017 – У терористичком нападу комбијем у Барселони погинуло је 12 људи, а 80 је повређено. Одговорност за напад у Шпанији (Каталонији) преузела је Исламска држава.

2019 – Суданска цивилна и војна власт потписали су коначни споразум о подели власти током трогодишњег прелазног периода, а након смењивања дугогодишњег председника Омара ал Башира.

 

Преузмите андроид апликацију.