Прочитајте најзанимљивије догађаје који су се одиграли на данашњи дан.
1450 – У последњој фази Стогодишњег рата Французи су у бици код Формињија поразили Енглезе, чиме је окончана енглеска доминација у Нормандији.
1469 – Рођен је индијски духовни учитељ, гуру Нанак, оснивач сикизма. Његови следбеници Сики живе углавном у Индији, а најбројнији су у државама Панџаб и Харијана.
1755 – Доктор Самјуел Џонсон, енглески песник, новинар и лексикограф, објавио је „Речник енглеског језика“, први модерни енглески речник.
1765 – У Санкт-Петербургу је умро Михаил Васиљевич Ломоносов, руски научник, песник и академик, енциклопедист светског гласа. Бавио се и физиком, хемијом, географијом и астрономијом и знатно допринео развоју тих наука. Аутор је прве руске граматике и оснивач Московског универзитета (1755), који и данас носи његово име.
1764 – У Версају је умрла Жан-Антоанета Пуасон, маркиза Де Помпадур, љубавница краља Луја XV и једна од најутицајнијих личности на његовом двору.
1843 – Рођен је амерички писац Хенри Џејмс. Написао је око 100 књига, међу којима су најпознатији романи „Портрет једне лејди“, „Американац“, „Дејзи Милер“, „Родерик Хадсон“…
1909 – Аустријски цар одобрио је Статут за аутономну управу у Босни и Херцеговини.
1912 – На првом путовању из Велике Британије у САД потонуо је „Титаник“, највећи и најлуксузнији прекоокеански брод свог доба. Живот је изгубило 1.523 од 2.224 путника.
1912 – Рођен је корејски диктатор Ким Ил Сунг. Управљао је Северном Корејом од оснивања те земље 1948. до смрти 1994. Смрћу „великог вође“, како су га поданици званично ословљавали, окончана је једна од најдужих апсолутистичких владавина у 20. веку.
1923 – Инсулин, који је канадски научник, нобеловац Фредерик Бантинг, открио 1921. године, почео је да се користи у лечењу дијабетеса.
1941 – Југословенска влада, на челу са њеним председником, генералом Душаном Симовићем, напустила је земљу после немачке окупације. Дан раније из земље је отишао и краљ Петар II Карађорђевић.
1945 – Британске трупе су у Другом светском рату ослободиле немачки концентрациони логор Берген-Белзен.
1952 – Френклин банка у Њујорку издала је прву кредитну картицу у свету.
1968 – Два совјетска сателита без људске посаде, Космос 212 и 213, аутоматски су се спојили док су кружили у земљиној орбити.
1974 – Након 15-годишње владавине, војним пучем свргнут је с власти председник Нигера Диори Хамани.
1979 – У земљотресу на Црногорском приморју погинуло је више од сто људи, око 600 је повређено, а више од 80.000 остало је без кућа.
1980 – У Паризу је умро француски филозоф и књижевник Жан Пол Сартр, један од најзначајнијих представника егзистенцијализма. Нобелову награду за књижевност добио је 1964, али је одбио да је прими („Мучнина“, „Зид“, „Биће и ништавило“, позоришни комади „Мушице“, „Иза затворених врата“, „Прљаве руке“).
1986 – Амерички авиони бомбардовали су Триполи и Бенгази у знак одмазде за погибију двојице Американаца у експлозији бомбе у дискотеци у Берлину 5. априла. У бомбардовању је убијено око 40 људи, међу којима и усвојена кћерка либијског лидера Моамера Гадафија.
1989 – На фудбалском стадиону у Шефилду, у северној Енглеској, под срушеним трибинама погинуло је 96, а повређено 200 људи када су на већ препун стадион пуштене нове групе навијача.
1989 – Умро је кинески политичар Ху Јаобанг, шеф Комунистичке партије Кине од 1981. до јануара 1987, кад је смењен под оптужбом да је допустио продор идеја „буржоаског либерализма“. На дан његове смрти, студенти у Пекингу и Шангају изашли су на улице да би изразили жалост. То је био почетак великог студентског протеста који је окончан крвопролићем почетком јуна 1989. на централном пекиншком тргу Тјенанмен.
1990 – У Њујорку је умрла филмска глумица шведског порекла Грета Гарбо, „божанствена Грета“, како су је називали обожаваоци. Сматра се једном од највећих глумица 20. века немог и звучног филма („Краљица Кристина“, „Ана Карењина“, „Марија Валевска“, „Мата Хари“).
1992 – УН су увеле санкције против Либије због њене умешаности у подметање бомбе у авион компаније Пан Америкен који је експлодирао изнад места Локбери у Шкотској 1988. и рушење француског авиона изнад Нигера 1989. године.
1994 – Министри водећих земаља света потписали су ГАТТ.
1996 – „Комисија за истину“ у Јужној Африци, формирана да испита злоупотребу власти у време апартхејда, отворила је истражни поступак.
1996 – Од подметнуте експлозивне направе оштећена је Бајракли џамија у Београду. Београдски муфтија Хамдија Јусуфспахић изјавио је да је то је био седми напад на Бајракли џамију од 1990. године.
1997 – Током ходочашћа, у пожару који је захватио шаторско насеље близу Меке у Саудијској Арабији, погинула су 343 ходочасника.
1998 – Бивши камбоџански диктатор Пол Пот умро је од срчаног удара. Током његове четворогодишње владавине, од 1975. до 1979, више од милион људи је убијено или је умрло од мучења, глади и болести.
1999 – НАТО је преузео одговорност за бомбардовање конвоја избеглица на Косову, током којег је, према југословенским изворима, погинуло 75 цивила.
2003 – На 18 година затвора осуђен је Фолкерт ван дер Граф, убица холандског политичара Пима Фортјина (Пим Фортуyн). То је било прво политичко убиство у Холандији у последња преко три века.
2005 – У меморијалном парку холокауста у Бруклину откривена је спомен плоча жртвама логора Јасеновац (Хрватска) што је први јавни споменик у САД страдалима у том логору.
2008 – Владајућа руска партија Јединствена Русија (ЈР) једногласно је изабрала председника Русије Владимира Путина за лидера партије. На конгресу ЈР претходно је промењен статут којим је уведена функција председника парије. Прихватањем те функције Путин остаје најутицајнија личност у руској политици и након што је место председника државе почетком маја препустио Дмитрију Медведеву.
2010 – Густи облаци прашине из исландског вулкана Ејафјалајокул, до чије је ерупције поново дошло после скоро 200 година мировања, узроковали су обустављање око 6.000 летова авио-компанија у северној Европи, што је представљало почетак петодневног незапамћеног поремећаја ваздушног саобраћаја на овом континенту.
2011 – Хашки трибунал осудио је хрватског генерала Анту Готовину на 24, а Младена Маркача на 18 година затвора због злочина над српским становништвом Книнске крајине током и после операције Олуја 1995. године. Апелационо веће Трибунала је у новембру 2012. поништило првостепену пресуду хрватским генералима и ослободило их кривице по свим тачкама оптужнице.
2013 – Троје људи је погинуло, а више од стотину повређено у двема експлозијама које су се догодиле током великог маратона у Бостону (САД). За напад су осумњичена браћа Царнајев пореклом из Чеченије.
2013 – На председничким изборима у Венецуели тесну победу остварио је Николас Мадуро. Мадуров противкандидат Енрике Каприлес (Хенриqуе Цаприлес) одбио је да прихвати резултат изборне комисије, рекавши да је на изборима било више хиљада нерегуларности и позвао своје присталице на протесте.
2015 – Више од 800 избеглица и миграната погинуло је када се преврнуо брод на Медитеранском мору, у близини либијске обале. Само 28 путника брода је преживело несрећу. Према УНХЦР-у, у овој несрећи је погинуло највише избеглица и миграната на Медитерану.
2018 – У првом кругу председничких избора у Црној Гори Мило Ђукановић је освојио већину и по други пут постао председник ове земље. Предходни мадат обављао је од 1998. до 2002.
2019 – Катедралу Нотр Дам у Паризу захватио је огроман пожар у којем се урушио торањ. Више од 400 ватрогасаца учествовало је у гашењу пожара са тла, посто је гашење из ваздуха претило да сруши целокупну контрускцију здања чија је градња почела 1163. године.
Преузмите андроид апликацију.
