Почетна > Свет
Свет

На данашњи дан, 13. децембар

Прочитајте најзанимљивије догађаје који су се одиграли на данашњи дан.
Фото: Unsplash/Juliana Kozoski

1545 – Почео је рад Тридентски концил који је у мају 1542. сазвао папа Павле III. Екуменски концил, на којем је до краја изграђен статус Католичке цркве као догматске, противреформацијске, милитантне установе с папом-аутократом на челу, с прекидима је заседао до 1563. На основу закључка овог скупа вођен је противреформацијски покрет који је довео до Тридесетогодишњег рата прокатоличких и протестантских снага у Европи (1618-48).

1553 – Рођен је француски краљ Анри IV, први монарх из династије Бурбона. Идејни вођа хугенота (протестаната) касније је прешао на католицизам, али је Нантским едиктом 1598. осигурао хугенотима верске слободе и окончао верске ратове. Током његове владавине основане су прве француске колоније у Америци. Убио га је римокатолички фанатик Франсоа Равајак 1610.

1570 – Миром у Шћећину Данска је признала независност Шведске.

1642 – Холандски морепловац Абел Тасман открио је Нови Зеланд, али се није искрцао из страха од ратоборних домородаца, па је заслуга за откриће припала Енглезу Џејмсу Куку који се 1769. искрцао на једно од новозеландских острва.

1797 – Рођен је немачки песник Хајнрих Хајне један од највећих лиричара 19. века. Његова поезија сматра се врхунским достигнућем немачког романтизма и извршила је огроман утицај на европско песништво (“Књига песама”, “Романсеро”, “Ата Трол”, “Немачка, зимска бајка”).

1806 – Српски устаници су у Првом српском устанку ослободили београдску варош и натерали Турке да се повуку у Калемегданску тврђаву. Тврђава је освојена почетком 1807, а Турци су поново заузели Београд по слому устанка 1813.

1877 – Српски краљ Милан Обреновић је, на позив Русије објавио по други пут рат Отоманском царству. У марту 1878. рат је завршен мировним споразумом Русије и Турске у Сан Стефану, којим је Русија покушала да оствари премоћ на југу Балкана.

1921 – САД, Велика Британија, Француска и Јапан потписали су Вашингтонски уговор о међусобном поштовању острвских поседа у Пацифику.

1937 – Јапанске трупе су окупирале кинески град Нанкинг и у наредних шест седмица побиле 200.000 Кинеза, махом цивила, а крвопролиће је ушло у историју као “Силовање Нанкинга”.

1939 – У првој великој поморској бици у Другом светском рату британске крстарице “Екситер”, “Ајакс” и “Ахил” су код залива Ла Плата у Атлантском океану тешко оштетиле и онеспособиле немачки бојни брод “Граф Шпе” који је током гусарског крстарења у јужном Атлантику и Индијском океану претходно потопио девет трговачких бродова.

1944 – Јапански авион напуњен експлозивом, којим је управљао пилот самоубица (камиказа), у Другом светском рату је ударио у америчку крстарицу “Нешвил” и усмртио 133 члана посаде.

1967 – Војна хунта у Грчкој је спречила контраудар, а краљ Константин, приморан да напусти Грчку, побегао је с породицом у Рим.

1981 – Генерал Војћех Јарузелски завео је ратно стање у Пољској, забрањен је рад независног синдиката “Солидарност”, а хиљаде синдикалних активиста су притворене.

1982 – У земљотресу у Северном Јемену, у провинцији Дамар стотинак километара југоисточно од главног града Сане, погинуле су 3.000 људи.

1988 – У Конгу је потписан протокол Анголе, Кубе и Јужне Африке, уз посредовање СССР и САД, којим је отворен пут ка независности Намибије и окончању грађанског рата у Анголи започетог 1975.

1991 – Бивше совјетске републике Казахстан, Киргизија, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан одлучиле су да се прикључе Заједници Независних Држава.

1999 – У Љубљани је умро словеначки политичар Стане Доланц, високи комунистички и државни функционер Југославије.

2000 – Владимир Путин је као први председник Русије, од распада СССР-а 1991. дошао у посету председнику Кубе Фиделу Кастру.

2002 – На самиту у Копенхагену Европска унија је одлучила да прими још 10 држава: Пољску, Чешку, Мађарску, Словенију, Словачку, Естонију, Летонију, Литванију, Кипар и Малту, почев од 1. маја 2004. године.

2003 – Америчке снаге су ухапсиле свргнутог председника Ирака Садама Хусеина, који се скривао у подземном склоништу у близини свог родног града Тикрита. Потрага за њим трајала је скоро девет месеци од када су америчко-британске снаге извеле инвазију на Ирак. Осуђен је на смрт вешањем и погубљен 30. децембра 2006. године.

2004 – На председничким изборима у Румунији победио је градоначелник Букурешта и кандидат реформских опозиционих снага Трајан Башеску, чиме је окончана деценија владавине наследника бившег комунистичког режима.

2006 – Умро је амерички глумац Питер Бојл који је стекао славу улогом незадовољног радника у филму “Џо, и то је Америка” и “Млади Франкештајн” и у ТВ-серији “Сви воле Рејмонда”.

2009 – После 18 година прекида због рата у Босни и Херцеговини, успостављен је железнички саобраћај између Сарајева и Београда.

2010 – Умро је амерички новинар и дипломата Ричард Холбрук специјални изасланик председника Барака Обаме за Авганистан и Пакистан. Холбрук је имао важну улогу у закључењу Дејтонског споразума којим је 1995. године окончан рат у Босни и Херцеговини.

2011 – Тенисер Србије Новак Дјоковић изабран је за најбољег спортисту Балкана 2011. године. У гласању је учествовало 11 новинских агенција тог региона.

2013 – Италијанска влада је декретом укинула финансирање политичких странака из јавних средстава и увела да се оне од 2017. финансирају прилозима грађана.

2016 – Италија је добила нову владу на челу с Паолом Дјентилонијем, кога је опозиција критиковала да су му кабинет и програм истоветни као његовог претходника Матеа Ренција.

2018 – Умрла је Ненси Вилсон, америчка џез-певачица, добитница три Греми награде, која је широку популарност стекла хитом “(Yоу Дон’т Кноw) Хоw Глад И Ам” 1964. године.

2019 – Конзервативна странка премијера Бориса Џонсона убедљиво је победила на парламентарним изборима у Великој Британији, док су лабуристи забележили најлошији резултат од 1935. године.

2019 – У Алжиру, где преко десет месеци трају антивладини протести, на председничким изборима победио је Абделмаџид Тебун, бивши премијер у влади председника Абделазиза Бутефлике.

Đorđe Cicović: Koliko su “zeleni” električni automobili? (prvi deo)

 

Преузмите андроид апликацију.