Почетна > Свет
Свет

На данашњи дан, 12. јул

Прочитајте најзанимљивије догађаје који су се одиграли на данашњи дан.
Фото: Unsplash/Juliana Kozoski
Фото: Unsplash/Juliana Kozoski

1191 – Енглески краљ Ричард лављег срца заузео је у Трећем крсташком рату град Акру.

1536 – Умро је холандски хуманиста, филозоф и филолог Еразмо Ротердамски, критичар папске државе и злоупотреба цркве. Своје погледе на духовне, црквене и друштвене прилике изнео је у сатиричном делу „Похвала лудости“, а његов спис „Де ратионе студии“ први је систематски програм хуманистичког школског образовања.

1543 – Енглески краљ Хенри VIII оженио се шести, последњи пут, са Катарином Пар, удовицом лорда Латимера.

1682 – Умро је француски астроном Жан Пикар. Први је прецизно измерио степен меридијанског лука и омогућио тачније израчунавање полупречника Земље. Покренуо је 1679. астрономски алманах „Connaissance des Temps“.

1806 – У Паризу је формирана Рајнска конфедерација у коју је ушло 16 немачких држава под протекторатом Наполеонове Француске. То је значило и крај Светог Римског Царства Немачке, које је укинуто 6. августа када се Франц I Хабсбург одрекао царске немачке круне. Конфедерација се распала 1813. након Наполеоновог пораза у бици код Лајпцига.

1920 – Званично је отворен Панамски канал, шест година након што је кроз њега прошао први брод

1854 – Рођен је амерички изумитељ и индустријалац Џорџ Истман. Основао је компанију „Кодак“ која је годинама држала монопол у индустрији камера и филма.

1884 – Рођен је италијански сликар и вајар Амадео Модиљани. Добар део живота провео је у Паризу (1906-20), где се уклопио у савремене ликовне токове „Париске школе“, а прославио се портретима и женским актовима стилизованим у издужене форме.

1904 – Рођен је чилеански писац и дипломата Пабло Неруда, добитник Нобелове награде за књижевност 1971. Храбро се супротставио увођењу Пиночеове диктатуре, а његова сахрана 1973. године, претворила се у манифестацију чилеанских антифашиста. („Двадесет љубавних и једна очајна“, „Покушај бесконачног човека“, „Шпанија у срцу“, „Елементарне оде“).

1910 – У авионској несрећи погинуо је енглески произвођач аутомобила и пилот Чарлс Стјуарт Ролс, који је с Фредериком Хенријем Ројсом 1906. основао компанију за производњу аутомобила „Ролс-Ројс“.

1941 – Након напада Немачке на СССР у Другом светском рату, совјетска влада и Велика Британија потписали су у Москви споразум о узајамној помоћи и заједничкој борби против нацистичке Немачке.

1941 – На Цетињу је у Другом светском рату проглашена квислиншка суверена и независна Црна Гора под протекторатом фашистичке Италије.

1960 – Француска је признала независност колонија у Африци Дахомеја, Нигера, Горње Волте, Обале Слоноваче, Чада, Централне Африке и Конга.

1979 – Гилбертова острва у Тихом океану стекла су независност у оквиру Британског комонвелта под називом Република Кирибати, после 87 година британске колонијалне управе.

1984 – Умро је српски писац и дипломата Марко Ристић, истакнути теоретичар београдске надреалистичке групе и један од представника модерне и авангарде у српској и југословенској књижевности између два светска рата. Од 1945. до 1951. био је југословенски амбасадор у Паризу („Од среће и од сна“, „Без мере“, „Ноx мицроцосмица“).

1993 – Земљотрес на северу Јапана активирао је клизишта и покренуо џиновске морске таласе, у којима је око 200 људи изгубило живот.

1997. – Кубанска влада је, након лабораторијских испитивања, потврдила аутентичност посмртних остатака легендарног герилског вође Ернеста Че Геваре, пронађених у Боливији, где је убијен, а потом пребачених на Кубу, на основу споразума влада двеју земаља.

1998 – Француска је победом над Бразилом (3:0) у Паризу у финалу светског фудбалског првенства, први пут постала првак света у фудбалу.

2000 – У Тополи је умро принц Томислав Карађорђевић, син краља Александра И и брат краља Петра II. Његова сахрана 16. јула у породичној гробници на Опленцу окупила је скоро целу породицу Карађорђевић, која је живела у иностранству од Другог светског рата, када су нове комунистичке власти забраниле краљу и члановима његове породице повратак у земљу. Принц Александар Карађорђевић, син краља Петра II, вратио се с породицом у СРЈ 2001, а одлуком савезне владе породици Карађорђевић је дат на коришћење дворски комплекс на Дедињу.

2001 – САД су објавиле црну листу земаља које нису почеле борбу против трговине људима. На том списку налазе се 23 земље, укључујући Израел, Грчку и Саудијску Арабију.

2001 – Бивши бугарски цар Симеон II Сакс Кобург прихватио је кандидатуру за премијера. На ту дужност је званично изабран у парламенту 24. јула.

2003 – Умро је легендарни саксофониста и џез композитор Бени Картер. Током 60-годишње каријере наступао је с бројним истакнутим џез музичарима, а дела у његовом аранжману изводили су најславнији џез састави које су предводили ђук Елингтон, Бени Гудман, Чик Веб и Глен Милер.

2004 – Француска и Ирак обновили су дипломатске односе прекинуте пре 13 година због ирачке инвазије на Кувајт.

2006 – У нападу на израелски војни пункт на граници Либана и Израела герилци Хезболаха отели су два израелска војника. Акције Хезболаха и жестоки одговор Израела изазвали су нови рат у Либану, који је трајао до 14. августа када је наступило примирје. Током сукоба погинуло је 1.100 Либанаца, махом цивила и 154 Израелаца, углавном војника.

2010 – Умрла је легендарна кубанска болеро повечица Олга Гиљот, прва латино звезда која је наступала у Карнеги холу у Њујорку.

2013 – Умро Милорад Унковић, професор Београдског универзитета, градоначелник Београда, министар за економске односе са иностранством СРЈ.

2015 – Румунски премијер Виктор Понта пошто се нашао под истрагом због прања новца, утаје пореза и сукоба интереса, поднео је оставку на место председника владајуће Социјалдемократске партије, али не и на место председника владе, иако је то од њега затражио председник Румуније Клаус Јоханис. Понта је оставку на премијерско место поднео почетком новембра 2015. када су, поводом пожара у ноћном клубу у Букурешту у коме је страдало 32 људи, одржане демонстрације на којима је тражен његов одлазак.

2016 – Умро Горан Хаџић, бивши председник Републике Српске Крајине, пред Међународним судом за ратне злочине оптужен за злочине против човечности. Ухапшен је 20. јула 2011. године на Фрушкој гори.

Konašenkov: Iskander uništio američki raketni sistem Harpun

Преузмите андроид апликацију.