На Божић пре 79 година умро је српски физичар и проналазач Никола Тесла, један од највећих умова у историји светске науке, посебно електротехнике, творац „новог техничког поретка“ чијим је изумима постављен темељ и правац вртоглавог научно-техничког развоја људског рода у 20. веку.
Проналазач је јачине магнетног поља, трофазног система преноса електричне енергије, индукционог мотора, генератора и трансформатора, феномена електромагнетне резонанце и патентирао је низ изума на којима се заснива савремена електроника, а без којих би била незамислива техничка цивилизација, поготово пренос електричне енергије.
Тесла је пионир радио-технике, бежичне телеграфије и радара. Његов полифазни систем наизменичних струја показао је вредност на првој хидроцентрали на Нијагариним водопадима.
Патентирао је око 700 проналазака у области наизменичне струје, телекомуникација, акустике и машинства, од којих су многи нашли широку примену.
Након што је завршио студије електротехнике у Грацу и кратко стажирао у Будимпешти и Паризу, Тесла се одселио у САД, чији је држављанин постао 1884. године, али је све до смрти у Њујорку, на православни Божић 1943, одржавао блиске контакте са отаџбином.
Проникнувши у тајне осцилаторних кретања електрицитета и материје, Тесла је у САД остварио највеће научне подухвате.
Поводом века од његовог рођења, 1956. године јединица за мерење високог напона названа је његовим именом, као и јединица јачине магнетног поља.
Никола Тесла рођен је као четврто дете Милутина и Ђуке Тесле у свештеничкој православној породици, у српском селу Смиљан у Лици, Хрватска.
Био је велики проналазач и научник који је истицао своје српско порекло.
Када је у јуну 1892. године допутовао у Београд, одликован је Орденом Светог Саве другог степена.
Тесла је тада посетио Народни музеј и Велику школу, где је о свом раду говорио студентима и професорима, а са српским физичаром Ђорђем Станојевићем разговарао је о започетој градњи прве електричне централе у Београду.
„Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу српства у свету“, поручио је тада Тесла студентима.
Након Теслине смрти, његова заоставштина стигла је у Београд на основу одлуке америчких судских власти пошто је за јединог Теслиног наследника проглашен његов нећак Сава Косановић.
Према жељи Николе Тесле, Косановић је документацију и личне Теслине предмете пренео у Београд 1951.
Музеј Николе Тесле у Београду има више од 160.000 оригиналних докумената, више од 2. 000 књига и часописа, преко 1.200 историјско-техничких експоната.
Архивска грађа из Теслине заоставштине уписана је 2003. године у регистар Унеска „Памћење света“.
По Николи Тесли назван је међународни аеродром у Београду, а његово име носе Електротехнички институт у Београду, који је основан 1936. године, Електротехничка школа, библиотека Универзитета у Нишу, као и две термоелектране у Србији“.
Споменици Тесли су постављени испред зграде техничких факултета и на аеродрому у Београду.
Тесла је рођен 10. јула и у Србији се обележава као Дан науке.
Преузмите андроид апликацију.
