Археолошка истраживања у Чуругу и околини Музеј Војводине врши од 1997. године, континуирано. Најпре су то била истраживања искључиво заштитног карактера на налазишту Стари виногради.
На овом налазишту обављена су једна од највећих археолошких истраживања у Србији, а налази из више од 1000 објеката од бронзаног доба, преко млађег гвозденог доба и римског периода, до средњовековних епоха и 17-18. века дали су основу за много боље сагледавање историје тих епоха у целом средњем Подунављу.
Потом су у оквиру пројекта Археолошки парк Чуруг истраживања проширена на још четири налазишта, Детелинара 1 (гробље са кремацијом на смени ера) од 2008, Детелинара 2 (гробље са инхумацијом 2. до 4. века) од 2016, Бороњ (вишеслојно налазиште римског и средњовековног доба) од 2022, као и Градиште, у атару Жабља (насеље старијег гвозденог доба) од 2022. године.
Данас је то комплекс археолошких налазишта који покрива историју дугу последњих 2500 година, сасвим сигурно један од најбогатијих у Србији.
Публиковањем ових налаза на научним конференцијама и у литератури налази из Чуруга постају све значајнији за цео простор средње и југоисточне Европе.
Током целог периода истраживања материјалну подршку су давали Министарство културе Републике Србије, Секретаријат за културу АП Војводине и општина Жабаљ. Повремено је остварена стручна и материјална сарадња са Покрајинским заводом за заштиту споменика културе. Од 2018. године са тимом Музеја Војводине сарађује и тим из музеја Државни Ермитаж из Санкт Петербурга, иако су се и пре тога у истраживања повремено укључивали стручњаци из других археолошких институција Русије.
Свеукупно, у истраживања у Чуругу је било укључено више од 250 учесника. Таква сарадња је допринела развијању изучавања добијених налаза у више праваца, у стручном и научном смислу.
Тренутно се истраживања воде на налазишту Градиште које је 2022. године препознато као насеље старијег гвозденог доба, на узвишеној позицији потеса Велики Рит у жабаљском атару.
У питању је лесни плато приближних димензија 60 х 15 м који је значајно оштећен животињском активношћу и обрадом земље у подножју, па нам његове првобитне димензије остају непознате. На овом налазишту прошле године истражен је један објекат (највероватније силос) са налазима који се могу одредити у развијену фазу Босутске културе. Овогодишња истраживања указала су на 7 нових објеката, од којих је било могуће у целости истражити њих 5, будући да су остали објекти уништени управо њиховим укопавањем. То нам пре свега указује на дуг период живота у овом насељу.
Међу истраженим објектима истичу се три земунице са набијеним подом, обнављаним више пута. Укопане су у тло у просеку око 1,5 м дубине, са јамама за стубове који носе надземну, односно кровну конструкцију. Облик кућа варира од кружног до издуженог, скоро правоугаоног. У једном објекту пронађени су делови оштећеног огњишта. Прикупљен је велики број налаза који укључују фрагментоване керамичке посуде, изузетне израде и квалитета, типичне за развијену и касну фазу босутске културе које се према постојећој хронологији веома широко датују од 750-300. године пре н.е.
Даљим истраживањима биће могуће прецизније утврдити време живота на жабаљском Градишту.
Становништво које је становало у овим кућама, бавило се ловом и риболовом, као и узгајањем домаћих животињских врста, на шта нам указује велики број животињских костију које су пронађене у објектима. Посуде великих димензија-питоси за жито и постојање силоса указују и на узгајање и чување житарица.
Овогодишњи налаз гвозденог слитка у једној од земуница даје нам веома значајан податак да се становништво овог насеља већ бавило неким видом металургије у раном гвозденом добу.
У ширем контексту, значај даљег истраживања је изузетно велики имајући у виду да имамо мали број истражених налазишта старијег гвозденог доба и непотпуну слику о популацији која дочекује долазак на ове просторе Келта и пада под утицај њихове културе.
Novi Sad ne može bez festivala! Četvrtak je festivalski dan! (četvrtak, 24. avgust)
Преузмите андроид апликацију.
