Изградња Храма Светих мученика бачких на Лиману, на стратишту Новосадске рације, који ће бити посвећен и свим жртвама у Јужној Бачкој 1941. и 1942, није никакав каприц или хир. То је наш дуг, а ми немамо морално право да те жртве прећуткујемо.
Ову поруку упутио је владика бачки Иринеј са трибине „Слобода говора – говор мржње“ прексиноћ у Ректорату Новосадског универзитета, а поводом најављене изградње храма у непосредној близини Градске плаже Штранд, на обали Дунава где се злочин пре више од осам деценија и догодио. Зашто баш на том месту? Стога што је од првих векова хришћанске историје пракса Цркве да се храмови подижу управо на местима страдања светих мученика.
Градњи храма баш на том месту успротивило се неколико невладиних удружења изражавајући бригу о очувању зелених површина, мада нацрт плана предвиђа и зелену оазу.
Иако је у Јужној Бачкој и у Новом Саду тих година Другог светског рата почињен велики злочин, био је табу тема деценијама, а тек 1971. на обали Дунава, далеко од стратишта, постављен је Споменик „Породица“, рад вајара Јована Солдатовића.
„Закон о језику нећу поштовати“
Посетиоце трибине занимало је мишљења владике Иринеја о Закону о родно-сензитивном језику који је, како је преосвећени казао, „без праве јавне дискусије уведен преко ноћи и на мала врата, насилнички“.
– Сви људи који се баве језиком, лингвисти, највеће и највредније наше институције попут Матице српске, као и наш патријарх Порфирије указали су на то у многим приликама. Требало је макар на референдуму народ питати шта мисли о томе. Зато нећу поштовати тај закон. Глобу платити нећу, а ако ми је досуде, имам спремно ћебе – пропраћен громким аплаузом рекао је владика Иринеј који је после више од три деценије имао прилику да буде у здању Универзитета јер ранијих година позиви му нису указивани из ове високошколске установе.
– Као што немамо морално право да заборавимо, немамо право, а то ни не чинимо, да позивамо на освету и на мржњу јер чак ни у оном времену нису читави народи били на страни зла. Душу и образ мађарског народа, чији представници су у сарадњи са немачким нацистима извршили злочине 1941. и 1942, осветлала су два велика човека Пал Телеки и Ендре Бајчи Жилински, који су спасавали своје суседе – подсетио је владика и нагласио да „нико нама не може приписати да мрзимо читаве народе, још мање да смо геноцидна нација, што је апсолутно бесмислено и гротескно“.
Осврнувши се на све присутнији говор мржње у нашем друштву који има на „нишану“ традиционалне вредности и СПЦ, епископ Иринеј је рекао да је то суштински потпуно страно људима, јер достојанство ближњега и боголикост другог људског бића не дозвољавају говор мржње.
– Ту престаје припадање човечанству као моралној заједници. То бих применио и на оне који уопште не верују, који нису ни хришћани, ни муслимани нити било шта, али имају у себи тај неугасиви и неискорењиви морални закон који је, уз звездано небо, главни сведок да је Бог жив и да је ту у нама и међу нама, како је говорио Кант – нагласио је владика.
Да је слобода говора важна за целу заједницу, науку и за сам универзитет, истакао је проф. др Слободан Антонић и упозорио на степеновање у говору мржње које почиње од клевета, па преко стигме, говора мржње и вербалног грађанског рата на крају долази до физичког насиља.
– Постоји, ипак, ограничење у слободи говора које није везано толико за закон, колико је у вези са нашим нормалним осећајем за пристојност и цивилизованост, а оне искључују непрестано вређање и клеветање под маском слободе говора – указао је проф. Антонић, а потом прочитао низ увредљивих новинских наслова и изјава о Србима, српској држави и СПЦ,објављених у неким медијима у којима се ниподаштавају Србија и српски народ: „Антисрпство предуслов патриотизма“, „Српско друштво дегенерисано“, „Србија и Република Српска представљају духовне пустиње“…
Прота Симић: Важна подршка
Свака подршка за изградњу храма је добродошла, а посебну снагу има подршка од премијера Милоша Вучевића, градоначелника Милана Ђурића и проф. др Весне Туркулов. Ова подршка је континуитет у доброј сарадњи Града Новог Сада и Епархије бачке. Од 2012. Град је подржавао разне пројекте важне за живот верног народа Новог Сада и околних места: изградња храма на Грбавици, Сајлову, манастира у Каћу, као и партерног уређења порте новосадске Успенске цркве и обнове храма у Бегечу… Обновљена је прослава градске славе и превазиђени су сви ранији проблеми око обележавања годишњице Новосадске рације где се, као круна заједничких напора Града, Епархије бачке и Јеврејске општине почела реализовати идеја о изградњи Меморијалног центра жртава Погрома у Бачкој. Својеврсни печат и гаранција очувања културе сећања на све жртве Погрома у Новом Саду и Бачкој, и поред разних бесмислених и недобронамерних приговора и противљења незнатне групице људи биће и спомен-храм Светих мученика Бачких на Лиману – рекао је протојереј Владан Симић.
О „танкој линији између слободе говора и говора мржње“ у име Студентског парламента, али и из поштовања према свом претку, јереју Бранку Вакањцу, страдалом 1942. у рацији, а октобра 2022. канонизованом у новосадском Саборном храму са владиком Иринејем Ћирићем и страдалницима бачким, говорио је студент-проректор Дамјан Вакањац.
– Професори универзитета морају да воде рачуна шта и како говоре не само за катедром него и на другим јавним местима. Због тога смо ми, студенти, дигли глас против говора мржње и етикетирања. Нећемо одустати – поручио је Вакањац.
Трибини, другој о истој теми у последњих четрнаест дана, присуствовали су муфтија војвођански Мухамед Зиљкић, капелан римокатоличке жупе Имена Маријина у Новом Саду Небојша Стипић, свештеник Словачке Евангеличке цркве а. в. у Новом Саду Бранислав Кулик, посебни саветник председника Владе Србије Никола Бањац, свештеници и ђакони Епархије бачке, студенти и професори Универзитета у Новом Саду и многобројни Новосађани.
Преузмите андроид апликацију.
