Najveću pretnju najprofitabilnojoj grani srpske poljoprivrede voćarstvu, predstavljaju klimatske promene. Voćari strahuju od mraza koji bi mogao da pokosi biljke koje su pred cvetanje. Moraće da se pripreme i za borbu sa sušom u toku leta, gradom i olujama. Stručnjaci ponavljaju da je ulaganje u zaštitne sisteme – investicija, a ne trošak.
Dvadesetstepeni u januaru i februaru dovelo je voće u fazu pupoljaka, pa se nad voćnacima nadvila pretnja mrazom. Ako temperatura padne ispod nule, mnogima će rod biti pod znakom pitanja.
„Zavisi od sorte i od parcele, kako i gde kreće vegetacija. Dugo je vremena,međutim,još do kraja marta i početkaaprila, gde smo i dalje u riziku“,ukazujeJanko Lužanin, voćar iz Miokovca kod Čačka.
Voćar iz sela Grgure kod Čačka Dragiša Ignjatović navodi da je uradio sve što je trebalo da bi zaštito voće – krečenje, rezanje, okopavanje….
„Sada je sve u božijim rukama.Može da iscveta, kao da ništa nismo radili“, zabrinut je Ignjatović.
Da voće ne bi štitila samo „božija ruka“, stručnjaci apeluju na poljoprivrednike da uvedu savremene tehnologije. Kažuda jeto investicija,ane trošak,kao i dadržava vraća 50 odsto uloženog.
„Korišćenje antifrost sistema je najbolji način zaštite od niskih temperatura. Koristilismo gakod jabučastih voćnih vrsta, ali smo krenilu i i kod koštičavih – kod trešnje i kajsije.Mogu sekoristitiivetro-turbine,te ubacivanje toplog vazduha, ali i primitivan načinkorišćenjabala“,navodi prof. dr Zoran Keserović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Preuzmite android aplikaciju.
