Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Може ли се претерати с уносом течности?

Лети се тудимо да конзумирамо што више течности (воде), а јесте ли се питали можемо ли у томе и претерати?
Фото: Pexels/Anna Shvets

Ретко обраћамо пажњу на прекомеран унос течности који може бити опасан као и дехидрација и може да изазове мучнине, главобољу, али и теже симптоме попут мишићне слабости и повишеног крвног притиска.

Прекомерна хидратација може довести до интоксикације водом. То се догађа када количина натријума и других електролита у телу постане превише разређена и изазива стање хипонатремије у којем ниво натријума (соли) постаје опасно низак.

Натријум је важан електролит који делује као телесни “чувар промета”, регулише где се вода распоређује по телу и колико се шаље у мехур. Иако је релативно необично постићи интоксикацију водом, то се може догодити ако надмашите оно што ваше тело може излучити.

Када особа конзумира прекомерну количину воде и ћелије у мозгу почну да бубре, а притисак у лобањи расте. То узрокује прве симптоме интоксикације водом, који укључују: главобољу, мучнину и повраћање.

Тежи случајеви интоксикације водом могу произвести озбиљније симптоме, као што су: поспаност, мишићна слабост или грчеви, повишен крвни притисак, двоструки вид, конфузија и отежано дисање.

У тежим случајевима, интоксикација водом може изазвати напад, оштећење мозга, кому, па чак и смрт.

Према бројкама цитираним у истраживању из 2013. године, бубрези могу елиминисати око 20-28 литара воде дневно, али не могу уклонити више од 0,8 до 1 литра сваки сат.

Да би се избегла хипонатремија, важно је не премашити количину коју бубрези могу да прераде.

Аутори истраживања извештавају да се симптоми хипонатремије могу развити ако особа попије 3-4 литре воде у кратком периоду, иако не дају одређену временску процену. Према једном извјештају случаја војници су развили симптоме након што су конзумирали најмање 2 литре воде на сат.

За почетак је најбоље проценити колико је телу у просјеку потребно воде. Многи од нас се фокусирају на одређени број чаша дневно како би постигли задовољавајући ниво хидратације, међутим, он свакодневно варира у зависности од времена, исхране, активности и уноса осталих напитака поред воде. Зато количину воде коју пијете треба прилагодити у складу с тим како не бисте претерали.

Један од најједноставнијих начина да подесите своје навике је да престанете да гледате на хидратацију као на праксу усмерену на воду и уместо тога фокус пребаците на течност у целини.

Течност не долази само из воде, већ из било којег напитка који пијете, као и из многих намирница. Отприлике 20 % дневног уноса обично долази из хране, а остатак из пића, према Клиници Маyо.

Готово сваки напитак може помоћи задовољењу дневних потреба за течношћу – укључујући кафу. Међутим, пића која никад не доприносе вашој хидратацији су алкохол и енергетска пића. Алкохол узрокује да ваше тело губи више течности него што је добијете од самог напитка, док енергетски пића с јаким кофеином могу садржавати толико кофеина да делују и као диуретик.

За време врућег или влажног времена, потреба вашег тела за водом може се повећати, међутим, поред жеље за расхлађењем и хидратацијом битно је не претерати.

Da li znate šta je i kako se pravi zlatno mleko?

Преузмите андроид апликацију.