„Сваки цига свога коња хвали“, пословица која важи и у Русији и Турској када су у питању њихови борбени системи Панцир С и Барјактар ТБ2.
Обе стране ће рећи да је њихов систем бољи и доминантнији у односу на онај други, али шта је права истина? Да ли је Панцир С систем који стопостотно чува небо и где нема пролаза, или је Барјактар супериоран и може да пробије одбрану, уништи Панцир без детектовања од стране истог? Да ли је добар ПВО кључ успеха, а летелице бескорисне или је ваздушна доминација кључна у сукобу? Али кренимо редом.
Панцир С
-Хибридни систем ПВО кратког домета, наоружан са два топа од 30мм и са 6 ракета земља ваздух. Намењен је пре свега за борбу против хеликоптера, крстарећих ракета, дронова, нисколетећих циљева али и артиљериских граната. Друга примена му је заштита виталних објеката попут мостова, фабрика, касарни, аеродрома као и непосредна заштита „већих“ система ПВО као што су С 400, такође Руске производње.
Барјактар ТБ2
-Беспилотна ударна летелица, намењена за нападе на непријатељске радаре, бункере, чворишта везе… Применљив је и у првим борбеним редовима за борбу против ПВО система и непријатељске технике. Може да се користи и за корекцију и навођење артиљериске ватре. Носи широк спектар ракета, домет му је до 300 км и може да проведе у ваздуху до 27 сати без престанка. Због малих габарита, мале брзине и специјалних материјала од којих је израђен, тешко је уочљив за радаре.
Оба ова система су борбено доказана у Либији, Сирији, Нагорно Карабаху, Украјини…
Први сукоб ових система десио се у Либији. Иако су оба система успевала да униште онај супротни, ипак је више одјекнуло уништење 3 Панцира С војске генерала Хафтара. Руси су тврдили да су 2 уништена са земље а трећи није био у стању да дејствује услед техничког квара. Генералу су Панцире дали Уједињени Арапски Емирати, и руку на срце, то су били старији системи односно почетне верзије. Такође и обученост Либијских посада била је упитна.
Други терен на коме су одмерили снаге била је северна Сирија. Турски дронови су дали одличне резултате у нападима на снаге сиријске војске. Турска је тврдила да је уништила 8 Панцира, а Сирија 35-40 Барјактара уз помоћ Панцира као и неколико много већих турских дронова Акинџи.
Панцир С успешно је бранио руску Базу Хмејмим на обали Сирије. Одбио је многобројне нападе малих дронова као и артиљериске гранате и ракете из система „ Град“.
Најбоља промоција Барјактара десила се у рату Азербејџана и непризнате Јерменске републике Нагорно Карабах. Барјактар је овде био „Прва звезда“ сукоба и „Game changer“ оружје. Азери су из дана у дан ломили одбрану Јермена, наносећи им озбиљне губитке у људству и техници. Немилосрдним ударима из ваздуха Барјактари су самлели јерменску војску као и њен морал. Посебно је био убитачан у комбинацији са израелским дроном самоубицом „Хароп“ и „Мини Хароп“.
Додуше у овом сукобу Панцир није учествовао па остаје на војним аналитичарима да процене да ли би сукоб отишао у другом смеру да јесте.
Турска страна је била презадовољна учинком Барјактара, па су овај сукоб назвали „Game of drones“ користиећи игру речи и алудирајући на познату серију “Game of thrones“ (Игра престола).
И коначно сукоб у Украјини. Украјинци су пре избијања непријатељстава имали 36 Барјактарa, а до данас турска непрестано наставља да снабдева Украјину новим системима. Барјактар је овде имао минималне успехе, док су Руси изгубили један панцир на почетку и то тако што је остао заглављен на њиви услед техничког квара, а украјински цивили га запалили Молотовљевим коктелима. Са друге стране постоји многобројни докази о обарању Барјактара системима ПВО, а изгубљене летелице мере се у десетинама. Наравно није их све уништио Панцир, али многобројне свакако јесте.
Где је у свему овоме Србија?
Србија за сада поседује 6 Панцира С1, а у плану је набавка додатних 12 унапређених Панцир СМ, са већим дометом и бољим радарима. Такође је недавно приликом састанка српског и турског председника договорена куповина Барјактара ТБ2 и то по убрзаном поступку. Колико је система у питању није познато. Овим би Србија постала прва земља на свету која поседује оба система и својеврстан лидер у региону (а и шире) што се тиче ударних беспилотних летелица. Наравно ту се рачунају и кинески ЦХ 92 и домаћи „Пегаз“. Обе летелице су већ у наоружању српске војске а до краја године биће их по 12 комада.
Уместо закључка:
Оба система су добра и жилава, способна да униште онај други. Можемо приметити да је Панцир који је сам на чистини и са слабије оспособљеном посадом лак плен Барјактару. Тамо где нема слојевитог ПВО Барјактар је смртоносан и може да промени ситуацију на терену. Али Панцир који је увезан са радарима већег домета и другим системима врло је ефикасан и у том случају ловац (Барјактар) постаје плен. Такође ту су и разни системи против електронске борбе који ометају комуникацију између Барјактара и оператера, чиме овај постаје бескористан.
У сваком случају ови системи представљају одвраћајући фактор а војску Србије дижу на виши технолошки ниво.
Aprilska inflacija u SAD 8,3 odsto, usporila prvi put od avgusta
Преузмите андроид апликацију.
