Не коштају много, лако се припремају, могу да стимулишу метаболизам, помогну при варењу.
Мождана сива маса сачињена је од нервних ћелија које нам омогућавају кретање, рад мишића, говор, учење, спознају, сензорну перцепцију, емоције, памћење, писање, читање… Неуролози кажу да током живота не може доћи до повећања сиве мождане масе, али и додају да њено боље функционисање може да се побољша здравим навикама и правилном исхраном. Одређене врсте житарица могу да смање ризик од деменције, објашњавају стручњаци.
Сива мождана маса и деменција
Сива мождана маса, односно кора ткива која се зове кортикална сива маса, почиње да се смањује када долази до развоја деменције. Губитак сиве материје може бити знак Алцхајмерове болести, Паркинсонове болести и мултипле склерозе.
Професорке Барбара Ј. Сахакиан и Christelle Langley са University of Cambridge наводе да конзумација житарица може да делује на функционисање мозга путем гена CPLKS3, који је укључен у изградњу протеина и важан је за структуру и функцију ћелије.
Храна за мозак и тело
Житарице не коштају много, лако се припремају, могу да стимулишу метаболизам, помогну при варењу. Житарице пружају и дужи осећај ситости и одличан су начин контроле калорија, дају нам неопходну енергију и побољшавају рад мозга.
– Адекватан унос житарица повезан је са бољим когнитивним функцијама – сматра Сахакиан и додаје да је ипак потребно више додатних истраживања како би се боље разумео овај однос.
Које су житарице посебно добре за рад мозга?
Професорке наглашавају да ипак постоје неке врсте житарица битних за когнитивно функционисање. Мождана сива маса може боље да функционише уз мекиње, пшеничне и овсене житарице, код особа које су имале телесну масу у здравом опсегу. Житарице целог зрна, влакна, витамини Б и Е и друге храњиве материје, наводе се као начини заштите од могућих когнитивних проблема у старијем животном добу.
Потребни су нам и протеини
Проф. Сахакиан предлаже да се житарице целог зрна конзумирају заједно са семенкама и орашастим плодовима.
– Семенке и орашасти плодови обезбеђују неопходне протеине, а одговарајући унос протеина битан је за одржавање здраве телесне масе. Код старијих особа протеини штите мишиће и кости, на тај начин јача се тело и смањује ризик од прелома костију – сматра Sahakian.
Без шећера
Стручњаци саветују житарице за доручак, без додатака шећера, са млеком или јогуртом. Могуће је, како се наводи, да се овај оброк заслади бобичастим воћем, са мало банане. Препоручује се да млеко буде са мањим садржајем масноћа. Потребно је да избегавамо упаковане житарице које углавном садрже веће количине соли или шећера.
– Исхрана богата шећером и засићеним масноћама садржи много калорија, а такође може да смањи способност мозга да изграђује нове неуронске везе и на тај начин негативно да делује на наше способности – каже Sahakian .
Професорке Sahakian и Langley наглашавају да је исхрана битна за адекватан рад мозга, али истичу и важност редовне физичке активности, одржавања здраве телесне тежине, редовног сна. Битни су и добри међуљудски односи са породицом, пријатељима, на радном месту.
Преузмите андроид апликацију.
