Црква у манастиру Високи Дечани на КиМ, једна од ретких светиња на овим просторима која никада није била оштећена од почетка градње 1327. са чудотворним моштима светог Стефана Дечанског, такође, никад помераним из цркве од тог времена, као својеврстан духовни светионик и данас привлачи велики број верника упркос томе што је једина црква на КиМ под војном заштитом снага КФОР-а.
Црква манастира уз реку Бистрицу, на путу Пећ – Ђаковица у Метохији под обронцима Проклетија, одузима дах верницима и свим посетиоцима нестварном лепотом сакралне грађевине, која као да стоји на ивици материјалног и божанског света, сведочећи духовни идентитет и славну историју српског народа, на раскршћу Истока и Запада.
Звона и клепетала вековима, као и данас, исто одзвањају манастирском портом, позивају на молитву и сабирају монахе и верни народ на том светом месту.
Духовни мир и страхопоштовање се осећају на сваком кораку манастирског комплекса, али и упозоравају на турбулентну српску историју, с обзиром да и данас војници – италијански чувају манастир.
Због висине грађевине од мермера, лепоте фасаде и украса изведен је епитет “Високи“, по коме је манастир у Дечанима и добио име.
У Високим Дечанима, гробној цркви и задужбини краља Стефана Дечанског, црква је саграђена као складан спој елемената романичког стила са елементима готике и источног-византијског стила и украшена са више од 1.000 српско-византијских фресака, међу којима је и једина фреска на свету на којој Исус Сведржитељ држи мач у руци уместо књиге.
Манастирска црква има највећу колекцију византијских фресака сачуваних на једном месту и нигде историја спасења није показана на једном месту тако детаљно, речено је Танјугу у манастиру.
Фреске су разврстане у више од 20 циклуса и на њима се види скоро 10.000 људских ликова, а осликано је готово 4.000 метара квадратних зидова.
Ипак, у време Турака ни овај манастир није био поштеђен од паљења зграда и пљачкања, као ни од мучења и убијања монаха.
Задужбина богатог духовног и градитељског наслеђа из периода Немањића, за коју је сачувана оригинална оснивачка повеља из 1330, последњи је манастир на КиМ који обезбеђују међународне војне снаге, пошто сви остали манастири имају заштиту само редовне косовске полиције.
Високи Дечани су, ипак, најпознатији по моштима светог Стефана Дечанског поред којих су се десила бројна исцељења и друга чуда, што потврђује велики број сведочанстава.
Кроз векове, па све до данас, тело овог светитеља потпуно цело почива у кивоту пред иконостасом дечанског храма и чини благодатна дела.
Једно од чуда је записао човек који је у јулу 1938. био са својом супругом на пропутовању кроз јужну Србију када су, како је записао, били очевици чудесног исцељења болесне арнаутске девојчице од 15 или 16 година.
„Била је потпуно узета и на колима су је донели до манастирске капије, а оданде на рукама унели и положили пред кивотом Светог Краља. Један од калуђера прочитао јој је молитве и уљем из кандила над кивотом помазао главне делове њеног тела. После тога девојчица се уз његову помоћ полако придигла, целивала мошти свечеве и после тога полако сама изашла из цркве, и дошла до кола у спољњој авлији манастирској“, записано је.
У борби за српско верско и културно наслеђе на КиМ свој допринос дају и кустоси који веродостојно преносе историју српских светиња, а Срђан Јованов који обавља функцију кустоса у манастиру Високи Дечани рекао је за Танјуг да је у цркви фреско живопис готово у целини сачуван и представља највећи очувани извор података о византијској иконографији.
Јованов, који је дошао из Зрењанина у Високе Дечане и већ 17 година проучава историјат тог манастира, каже да је реч о задужбини веома моћних владара и да је све морало да буде монументално, због чега се по свим карактеристикама дечанска црква сврстава у сам врхунац нашег средњовековног сакралног градитељства.
„Можете видети монументалност и раскош, што и приличи будући да је дечанска црква задужбина два моћна владара. Свети краљ Стефан Дечански је утемељитељ цркве, њен први ктитор, али у току саме изградње 1331. мученички је пострадао, тако да за земаљског живота није успео да види завршену дечанску цркву у пуном сјају и лепоти. За наставак изградње побринуо се његов син и наследник на престолу, цар Стефан Душан Силни. Такође, он се побринуо око осликавања цркве и опремио је свим оним што је било неопходно за богослужење“, рекао је Јованов.
Истиче да је сама манастирска црква за разлику од многих на Балкану била поштеђена разарања и да никада није рушена, нити спаљена, као и да Турци поред свих настојања нису успели Високе Дечане да претворе у џамију.
„Константно је пљачкана од средњег века до новијег времена, али изношени су углавном покретни предмети, тако да је архитектура цркве у потпуности задржала свој визуелни идентитет. Видите и сами да су у питању заиста високе естетске вредности“, рекао је он.
Додаје да је Унеско препознавши лепоту и вредност Високих Дечана 2004. дечанску цркву уврстио на своју листу, која је тако постала и део светске културне баштине, јер у великој мери превазилази само локални и национални значај.
Како каже, захваљујући препорукама и гаранцијама Унеска посетиоци сада долазе из готово целога света и манастир је 365 дана годишње отворен за све који долазе са вером, љубављу и са поштовањем.
Подсећа да је Студеница најстарија црква грађена у Србији у романском стилу са елементима готике.
„То је у ствари та рашка стилска група, комбинација западне архитектуре и уређења унутрашњости по византијској традицији. Чак дечанска црква временски гледано мало излази из тог опсега, али по свим карактеристикама припада том стилу“, истакао је он.
Наводи да је црква неуобичајено украшена за православне храмове, али да је унутрашње устројство храма Вазнесења Христовог такво да је црква без сумње осмишљена и грађена за потребе православног богослужења.
Храм је изградио протомајстор фра Вита Которанин, који је надгледао и водио све грађевинске и клесарске радове, каже Јованов и додаје да су сви радови на изградњи цркве завршени у периоду од свега осам година, од 1327. до 1335. године.
Подсетио је да је 1331, када је Стефан Дечански пострадао, његово тело из тамнице пренето у храм и положено у већи гроб који је унапред био припремљен.
„Житије нам сведочи да му је тело ту почивало седам година, а по истеку тога времена свети краљ се јавља на један чудесан начин, прво монаху који се старао о цркви, касније се свети краљ јавља и старешини манастира са изричитим захтевом да његово тело, које сте видели да је остало потпуно сачувано и миомирисно, свечано из те гробнице буде пренето у кивот, ближе иконостасу, ближе олтару, како се чува и данас“, навео је саговорник Танјуга.
Истиче да је краљ Стефан Дечански последњи наш владар који је до данас остао на КиМ. Кивот се редовно отвара свакога четвртка у седам сати увече у наставку вечерње службе и служи се молебни канон.
Јованов додаје да у дечански храм у великом броју долазе и странци који припадају другим конфесијама и целивају десницу светитеља која је откривена и изложена преко груди.
Нагласио је и да је у осликавање цркве уложено читаво богатство пошто су коришћени изузетно скупи материјали.
„У позадини свих фресака доминантно се налази једна карактеристична плава боја, тзв. византијска плава, која се добијала брушењем полудрагог камена лапис лазули, који је довожен са територије данашњег Авганистана. На основу историјских записа сазнајемо да је лапис достизао изузетно високу цену у средњем веку. На овим просторима килограм плавог пигмента коштао је једнако као килограм злата“, рекао је Јованов.
За манастир Високи Дечани руски научник Александар Фјодорович Гиљфердинг је 1859. године записао:
„Најзначајнији споменик старе српске славе и побожности… једна од најсавршенијих творевина византијске сакралне архитектуре… У непрестаној је опасности више од 450 година, и нико не може а да не каже, заједно са српским живљем, да га је сам Бог чудесно сачувао“.
Енглески путописац Мери Едит Дарам је 1904. године написао:
„Манастир лежи несигурно на крвавој ивици стварности, и само прекрасна црква од белог мермера говори о његовој претходној слави. Дечани потичу из славних дана Српскога царства и представљају његов најлепши споменик“.
Високи Дечани су мушки манастир са непрекинутом монашком традицијом од 14. века, где сада живи више од 20 монаха и искушеника, а игуман је архимандрит Сава Јањић.
Преузмите андроид апликацију.
