Новосадска јавност последњих дана сусреће се са неутемељеним и нелогичним захтевима мањинског дела грађана, који насилним путем покушавају да спрече припремне радове на градњи четвртог моста у Новом Саду. Том притиску изложена је и новосадска полиција, као и радници фирми који треба да спроведу припремне радове разминирања терена, а који поседује све потребне дозволе за свој рад. Са друге стране, већински део грађана нашег града са нестрпљењем ишчекује почетак радова, и дан када ће прећи преко овог моста.
Будући мост у продужетку Булевара Европе, као што је сад већ свима познато, није никаква новина, јер се налази у свим планским документима још од 1951. године. Тај мост представља пројекат од посебног интереса за Републику Србију, као део инфраструктурног коридора државног пута I реда бр. 21 Нови Сад-Рума-Шабац и државног пута I реда бр. 19 Шабац-Лозница.
Међутим, то је пројекат од највећег значаја и за наш град.
Интенција је да се овај мост споји са Фрушкогорским коридором, још једним пројектом од националног значаја. Преласком преко будућег четвртог моста, грађани ће од кружне раскрснице у Сремској Каменици настављати том деоницом Фрушкогорског коридора ка најдужем тунелу у нашој земљи.
Несумњив значај будућег моста и овог коридора јесте у геосаобраћајном повезивању подручја нашег Града са регионалним и међународним путевима. Град и АП Војводина повезаће се са западним и северозападним делом Србије, а наша земља са Босном и Херцеговином и Румунијом.
Мост у продужетку Булевара Европе биће спона која ће растеретити саобраћај у граду. Грађани сремске стране Новог Сада градњом овог моста добиће бољу повезаност са самим градом, уштедеће трошкове и време путовања.
Тренутно је Мост слободе најпрометнији правац изласка из Новог Сада ка сремској страни града. Раст броја становника у нашем граду, који је праћен и порастом броја возила, допринели су током година великом оптерећењу овог правца. Стога идеја за изградњом четвртог моста, која је замишљена још 1951. године, и дан данас има смисла. И то баш на том месту.
Ниједна студија и процена још од 1951. године није предвидела померање локације овог моста ка правцу Ветерника и Футога. Јавности мора да буде јасно, дислокацијом овог моста не би се остварили стратешки циљеви и сви позитивни ефекти који су предвиђени градњом моста баш на том месту. И то су све студије и процене утврдиле.
Будући да се аргумент заштите животне средине најгласније чује последњих дана, морамо се осврнути и на те тврдње. Грађани нашег града морају знати да су приликом израде планова којима је обухваћен будући мост и шире подручје око моста, израђене и стратешке процене утицаја овог инфраструктурног објекта на животну средину. Такође, прибављени су сви потребни услови заштите природе.
Сви будући радови на градњи четвртог моста биће предузимани у складу са условима заштите природе, донетим планским документима и правним системом наше земље, и ту нема простора за другачија тумачења.
Када говоримо о заштити природе, битно је истаћи и да су Каменичка ада, Дунавац и Шодрош први пут дефинисани као станишта заштићених и строго заштићених врста, управо у новом ГУП-у, док су претходним планским документом то биле незаштићене зоне.
Zelena stolica: Pravi ekolozi se za svoje stavove bore mirnim putem, a ne upotrebom nasilja
Преузмите андроид апликацију.
