Jutro u Novom Sadu… koliko je i da li je, uopšte, posebno?
Ukoliko se još uvek niste uspeli zaljubiti u Novi Sad, sjajna prilika za to biće ukoliko jednog jutra odlučite da poranite.
Rano ustajanje nije samo dobro za vaše telo i fizičko zdravlje, već i zbog uživanja u svim onim zvucima koje usled svakodnevne galame možda i ne primetite.
Tako ćete, ukoliko ste danas slučajno poranili, dok komšije još nisu ustale i popalile svoje automobile, moći da čujete cvrkut ptica kao da se nalazite u nekoj divljini.
Iako živimo u vremenu kada je čoveku samo bitno da evoluira i napreduje u svakom smislu, u svetu u kome se svaki dan nešto novo gradi, te u gradu koji iz dana u dan postaje sve naseljeniji i napredniji, zelene enklave na koje možemo naići u gotovo svakom delu grada u sebi kriju veoma sadržajne živote.
Jutro u Novom Sadu ne odaje samo prijatan cvrkut ptica. O njemu svedoče i mnoge rešetke na prodavnicama pored kojih ćete proći, jer grad postaje aktivan tek negde oko devet sati.
Samo u nekim lokalima, najčešće pekarama, moći ćete da vidite radnice kako sedeći na hoklici ispijaju svoju jutarnju kafu i uživaju u tišini čekajući Novosađane da pohrle po svoj “komad hleba“.
Gradska vreva, tipična za strogi centar Novog Sada, u ranim jutarnjim satima ne može ni da se zamisli. Ipak, gotovo isto kao i uveče kada se od ogromne količine ljudi jedva probijamo od tačke “A“ do tačke “B“, ujutru nam kretanje, umesto ljudi, otežavaju kombiji koji naše omiljene prodavnice snabdevaju robom.
Kako ulični svirači još uvek spavaju, spev ptičica koje prijatnom melodijom “odrađuju svoju smenu“ i dalje je aktuelan i oko 9 časova, međutim, zvuk automobila i raspredanja ranoranilaca koji piju jutarnju kafu u baštama novosadskih kafića polako počinje da ih zasenjuje.
Odjednom ulice postaju za nijansu življe. Prvi ljudi sa kojim ćete se susresti biće u strašno velikoj žurbi, drugi će već hodati za nijansu sporije, dok će vam nameru onih trećih odati njihovi uspavani pogledi i psi koje vode na povocima.
Ukoliko vam se desi da naletite na ove prve, biće to jedna od retkih situacija u kojima ćete videti Novosađane da žure, jer iako njima ne bi smetalo, njihovi šefovi se strašno ljute kada na posao ne stignu na vreme.
I dok posmatramo kako se grad sve više zaukava da uhvati svoj regularni tempo, polako čujemo prijatan zvuk violine. To je znak da je već 10 časova, da su se jutarnje kafe ispile, te ulični svirači odlučili da zasene onaj cvrkut koji dopire iz obližnjih krošnji.
Priznajemo, jutro je jutro, ma gde god ga dočekali… međutim, ova novosadska su za nas veoma posebna, možda samo iz razloga jer su naša.
Preuzmite android aplikaciju.