Почетна > Спорт > Кошарка
Кошарка

Могу ли Каријеви „орлови“ да покоре Берлин?

Победом над селекцијом Пољске, кошаркашка репрезентација Србије пласирала се у нокаут фазу Евробаскета 2022, где ће се у недељу од 18 часова сусрести са репрезентацијом Италије, у дуелу за пролазак у осам најбољих.
Фото: fiba.basketball

У четвртфиналу, ако прође, Србију ће чекати бољи из дуела Француска – Турска. Треба напоменути да су „триколори“ у овом тренутку изгледнији да се нађу у осам најбољих, будући да су Турци доживели хендикеп у виду повреде Шејна Ларкина који ће пропустити остатак првенства.

У полуфиналу се Пешићеви изабраници могу сусрести са Луком Дончићем и селекцијом Словеније, док кладионице предвиђају дуел Србије и Грчке за кров Европе.

Међутим, не треба срљати, оставимо калкулације и предвиђања на страну и бавимо се оним што смо ми до сада видели од кошаркаша Србије, који су својим играма изазвали добру стару еуфорију код свог народа. Са еуфоријом долазе и очекивања, а са великим очекивањима и велика доза притиска, Да ли је Никола Јокић израстао у лидера који може да носи такав терет и да ли Пешић може до краја да склопи мозаик вредан златног доличија?

Брзи воз кроз Праг

Дошли у Праг, видели, победили и са пуним кофером тријумфа одлетели за Берлин, а да нису ни за тренутак окусили горчину чешког пива. Орлови су оправдали улогу фаворита у Групи Д и са максималним учинком изборили пласман у елиминациону фазу.

Борбу у главном граду Чешке украсили су одличном игром против главног конкурента за челну позицију Пољске и тријумфом од 27 разлике. За беспрекоран учинак 5/5, уз кош разлику +105.

Само су кошаркашке репрезентације Србије и Грчке окончале групну фазу без пораза. И то нешто говори. Притом није све ишло као по лоју. Било је повреда, здравствених проблема, али су пулени Светислава Пешића пребродили све недаће и јуначки изнели бреме фаворита које им је додељено и пре почетка Европског првенства.

Као што је селектор Пешић и најављивао, Србија је сваку утакмицу користила да напредује. Било је успона и падова на старту против Холандије, али се ниједног тренутка није доводила у питање победа (100:76). Чини се да је игра била још течнија у првом полувремену судара са Чешком. Уследио је пад у трећој деоници, али су наши репрезентативци одиграли најбоље када се ломило (81:68).

А онда је на ред дошла Финска и све је легло на своје место. Осетили су Лаури Марканен и другови сву моћ српског тима. Никола Јокић је дириговао, остали плесали по његовим нотама. Одбрана се играла као да је медаља на талону, док се на противничкој половини лопта савршено кретала. Епилог – најубедљивији тријумф у историји Србије на континенталним шампионатима (100:70).

Тако је обезбеђено место у осмини финала, али наши кошаркаши нису имали намеру да се заустављају. Збили су редове и када су здравствени проблеми од терена одвојили Вању Маринковића.

Са девет играча (практично осам јер је Душан Ристић на паркету провео 90 секунди) стали на црту мотивисаним Израелцима и сјајном Денију Авдији – и опет победили (89:78). Држали су контролу током већег дела утакмице. Дозволили ривалу да ухвати прикључак крајем треће и почетком одлучујуће деонице, али су у прави час показали карактер и серијом 14:0 задали убојити ударац Израелцима.

Двоструки узастопни МВП НБА лиге је заблистао пуним сјајем, доказао колико му је стало да побеђује у дресу са државним грбом. Одиграо најбољи меч на турниру када је било најтеже, бројао до 29, уз 11 скокова и пет асистенција. Промашио само два шута из игре и остварио индекс 46 (други највећи на турниру).

Остало је да се против Пољске заокружи групна фаза, а репрезентативце Србије нису омеле ни лоше вести о повреди Немање Недовића. Иако десетковани, још једном су одиграли шампионски. Практично већ у првом полувремену решили питање победника. Овога пута није било озбиљнијих осцилација, те је на прави начин стављена тачка на перфектно издање у Прагу (96:69).

„Две важне ствари смо видели – велику енергију и одлично понашање. Честитам играчима, показали су карактер и фокус на ствари о којима причамо и тренирамо. Добра концентрација, одличне реакције у одбрани и када имате овакав ниво односа према игри, можете да стварате велику предност у нападу. То је разлог што већ на полувремену имали преко 70 одсто шута из игре“, рекао је Пешић после тријумфа над Пољацима.

Шта каже статистика?
Фото: fiba.basketball

Србија у Берлин стиже као тим са највише постигнутих поена на турниру (466). Просечно је кош ривала затрпавала са 93,2 поена. Такмичење по групама окончала и као селекција са највише асистенција, заједно са Чешком (119). Имала и најбољи однос завршних додавања и изгубљених лопти (2.6). Каквој нападачкој клиници су присуствовали навијачи у Прагу најбоље говори да су Орлови били најпрецизнији у шуту за два поена (61 одсто, 111/182), имали други најбољи проценат ван линије 6,75 (42 одсто, 55/131) – али на далеко већем узорку од првопласиране Чешке (43,6 одсто, 48/110) – уз најбољи тимски индекс корисности (117,2 у просеку).

Ако покледамо појединачну статистику. нећемо се зачудити да се Јокић као и у НБА лиги налази у самом врху неколицине статистичких категорија. Популарни „џокер“ има други најбољи проценат за два поена,  уписао је други највећи индекс корисности на једном мечу , десети је по постигнутим поенима, а један скок у дуелу са финском недостајао му је да заседне на врх те листе. Трећи је по просечном индексу корисности и четврти на листи скакача.

Фото: fiba.basketball

Поред Јокића у статистичким категоријама истакла су се још неколицина српских репрезентативаца. Потврда да Никола Калинић пружа неке од својих најбољих партија у каријери у репрезентативном дресу, јесте и да он предводи све играче у проценту за три поена, крило српске репрезентације шутира невероватних  63.2% иза линије 6,75, не заостаје пуно ни Вања Маринковић који је трећи на листи (8-14).

Василије Мицић ужива у својој плејмејкерској роли на овом првенству, па самим тим није изненађење чињеница да је трћи асистент такмичења (7,4 по мечу).

Колика претња су „азури“?

Јасно је да Србија сада сваки наредни меч мора да посматра као најважнији на првенству и да би „прескакање“ противника било исувише наивно, поготово једног неугодног као што је Италија. Свима је још свежа рана меч између Србије и Италије у Београду, који је за исход имао да се наша репрезентација не нађе на Олимпијским играма у Токију. Иако је жеља за осветом јака, то не треба да буде главни мотив у недељу, пре свега зато што нису исте екипе у питању. Италија јесте имала овај играчки кадар, али не и истог тренера.

Овог пута селектор „азура“ је Ђанмарко Поцеко, кога вероватно памтите највише по реакцијама поред терена (поготово у мечу против Хрватске).

Италијански струучњак, иако далеко од нивоа Етора Месине, негује брзу и атрактивну кошарку, уз много шутева за три поена и врло агресивну игру на другој страни паркета.

Међутим његов играчки кадар, некада не може да пропрати Поцекове идеје. Екипа Италије се не састоји од врсних шутера те су Симоне Фонтекио (19,2 поена по мечу) и Ђиђи Датоме, практично једине праве претње за три поена, али и Николо Мели уме да направи пометњу у противничкој одбрани и погоди отворен шут ван линије 6,75. Ипак статистика каже да „азури“  највише муче са шутем за два поена (43,4%)

На бековским позицијама има потенцијала у репрезентацији Италије, али никако да тај потенцијал прерасте у нешто више. Нико Манион приказује партије је далеко испод очекивања, будући да је пре годину дана сматран НБА проспектом, док Алесандро Пајола пружа одличне партије у одбрани, али у нападу једноставно недостаје квалитет. марко спису је најбољи асистент Италијана на овом првенству, али такође нема „поене у рукама“, те смо у завршницама утакмица неколико пута гледали Стефана Тонута на његовом месту.

Ипак најслабија тачка италијанске репрезентације и предност коју Србија мора да искористи налази се на центарској позицији. То смо видели и на „DBB“ Суперкупу  у августу, када је Србија пружила можда и најгору партију у припремном периоду, али опет успела да слави захваљујући управо „промаји“ у рекету Италијана. Нити Николо Мели, нити Акиле Полонара, могу да парирају Јокићу, па ни Милутинову у рекету. Једино што преостаје Поцеку јесте да удваја српске центре и да се моли да се спољним играчима Србије знатно покваре проценти шута.

Србија треба у меч осмине финала да уђе растерећено, да прихвати улогу фаворита, али да не потцени противника, већ једноставно као досад, покаже да је тренутно много квалитетнији састав.
Фото: fiba.basketball

После пет одиграних мечева на Евробаскету, али и свега што смо видели током припремног периода, па и у оквиру квалификација за Мундобаскет, јасан је закључак да је Светислав Пешић одлично посложио коцкице. Сваком играчу пронашао улогу. Мотивисао екипу и што је најважније – помогао у стварању сјајне атмосфере у свлачионици. И то се пренело на паркет. Када је било тешко, били су спремни да ставе „руку у ватру“ једни за друге. Константно се међусобно бодрили. Читава клупа је била на ногама за сваки добар потез. Све то потврђују победе. Подебљава податак да ниједна екипа није имала више асистенција.

Селектор Пешић је за нешто више од месец дана створио тим. У наставку нећемо добијати све утакмице са +30, озбиљни противници ће се наћи Србији на путу до медаље, али су „Орлови“ показали да са разлогом носе улогу фаворита и да уживају у њој.

Italijani se ne plaše Srbije

Преузмите андроид апликацију.