У Војводини је кренула берба вишања које заузимају површину од око хиљаду хектара и те површине се из године у годину повећавају, јер тог воћа нема довољно на тржишту Европске уније и Русије.
Све до пре неколико година у берби вишања учествовало је на стотине берача, сада тај посао раде модерне машине, а сезонски радници углавном су ту због утовара.
„Ја сам студент Пољопривредног факултета у Новом Саду, на другој сам години студија и ово радим неколико година, јер је ово добра прилика да поред дневница које добијам, такође научим што више о воћарству и конкретно вишњама. Једноставно определио сам се да дођем због студија“, наводи Игор Радишић из Зрењанина.
Како каже, зарађени новац потрошиће за школовање, а ако нешто остане, о томе где ће га и на шта потрошити размишљаће тада.
Синиша Николић, руковалац машина, објашњава да су модерне машине на неким местима замениле човека.
„Ова машина мења пет стотина радника. Да бисте били оспособљени за руковање њоме, потребно је да завршите курс“, објашњава Николић.
Последњих година површине под вишњама због све веће потражње овога воћа на европском тржишту се повећавају, широм Војводине подижу се нови засади. Ово је била изузетно неповољна година за узгој вишње.
„Матијевић аграр има између 516 хектара под вишњом, претежно су то млади засади у другој, четвртој и петој години и полако улазе у родност. Принос на тим младим засадима се креће измећу две и четри тоне по хектару“, наводи Золтан Киш Матијевић из Аграр-центра Михајлово.
Објашњава да је код старијих засада тај принос нешто већи, међутим, како каже, квалитет је мањи.
„Плодови су ситнији због недостатка влаге и претеране топлоте, једино охрабрује то што је садржај шећера у вишњи прешао двадесет одсто“, додаје Киш Матијевић.
И док је цена вишње на југу Србије прве класе између 45 и 50 динара, друге класе 35 динара, у Војводини се још чека на формирање цене.
