Док медији брује о томе да све већи број земаља ускраћује ученицима могућност да своје смартфоне користе у школи, а омбудсман у Србији најављује предлог закона о забрани употребе мобилних телефона у основним и средњим школама, пренебрегава се разлика између недозвољеног, претераног и штетног коришћења личних дигиталних уређаја у школском кругу и оног пожељног којим се унапређује квалитет образовања и јача васпитна улога школе.

Истичу се негативни утицаји: прекомерно зурење у екране, неадекватна употреба друштвених мрежа, безбедносни ризици и вршњачко насиље у онлајн окружењу. Питање је да ли би се то драстично смањило по сили новог закона – њиме прописаним рестрикцијама и казнама, или би сврсисходније и плодоносније било ново системско решење које би на националном нивоу трасирало пут и осигурало да се деца одмалена уче и васпитавају да „паметне” уређаје и технологије паметно и користе?
Не треба сметнути с ума да је злоупотреба мобилних телефона у школама већ забрањена кровним Законом о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ). Принципи ваљаног коришћења личних дигиталних уређаја ученика у нашем школском систему постоје и не би смели да буду мртво слово на папиру већ да се у пракси примењују и перманентно коригују како би се смањили ризици и осигурала добробит ученика. Притом, дигитализација у образовању један је од стратешких циљева Владе Србије.
Актуелна Стратегија развоја образовања и васпитања до 2030. године каже да би „један од основних трендова у наредним годинама требало да буде интензивна дигитализација процеса образовања која се огледа кроз педагошку примену информационо-комуникационих технологија.” У овом стратешком документу појашњено је да се дигитално образовање односи на две различите али комплементарне области образовне политике – једна обухвата мере усмерене на дигиталне компетенције наставника и ученика, а друга педагошку примену дигиталних технологија у циљу унапређивања квалитета наставе и учења. Ускраћивање могућности ученицима да користе своје мобилне телефоне у школи уопште није тема у стратегији развоја српског образовања.
Париз и 2025. најатрактивнија градска дестинација на свету – Зашто је поново на врху?
Преузмите андроид апликацију.




