Европљани раде све мање и мање сати, нарочито мушкарци, закључак је студије коју је објавио Међународни монетарни фонд (ММФ). Укупан број радних сати у Европи и запосленост су се вратили на ниво из периода пре пандемије, али просечан број радних сати по особи и даље пада, наводе аутори студије под називом „Анализа смањења просечног броја радних сати у Европи”.
Медијални пресек радних сати по запосленом у Европи износи нешто испод 37 сати недељно, а мушкарци и даље раде нешто више од жена, пошто на послу проведу 39,9 сати недељно, а даме 34,7 сати.
Ипак, према недавно објављеној статистици Евростата, радници у Србији су у просеку радили 43,3 сата седмично, што је за шест сати више од просека у Европској унији.
Да у нашој земљи уистину има интензивнијег и прековременог рада, сматра Љубомир Маџар, професор Економског факултета у пензији.
„Радници морају да слушају налоге послодаваца, а односи тих снага су асиметрични и иду у прилог послодавцима. Тако да, ако се код нас више ради, то је зато што послодавци то захтевају или имају довољну моћ да то наметну својим запосленима“ истиче проф. Маџар.
Зашто у Европи послодавци не траже од својих радника да толико раде?
„Вероватно су тамошњи синдикати, који иначе слабе у целом свету, боље организовани, моћнији и утицајни него што је то случај у мање развијеним земљама и код нас. Важнија ствар од тога је мања ефикасност наших радника, који нису толико обучени и вешти колико је то случај на западу. То је последица наше мање индустријске традиције“ сматра професор Маџар, додајући да се на западу вековима увежбавају те разне вештине.
„Радна снага је тамо нешто квалитетнија него код нас. Уосталом, ниво њиховог образовања је виши, а образованији радник више уради у јединици времена него онај мање образован. Код нас то мора да се надокнади тако што запослени мора дуже да ради“ додаје он и подсећа да у Србији радници не желе тек тако да раде више, него да би више зарадили.
„Код нас су лични доходци неупоредиво мањи од оних на западу, па добар број радника, пошто једва саставља крај с крајем, мора дуже да ради да би више зарадио, да би могао да „покрпи” трошкове живота“ објашњава професор Љубомир Маџар.
Да је природно да се у земљама које су развијеније догађа скраћење радног времена, истиче и економиста Милан Р. Ковачевић.
„То је тако зато што се код њих за краће време уради више него код нас за дуже радно време. Код нас није добро уређен радни однос између послодаваца и запослених. Сматрам да исти закон не би требало да регулише на исти начин тај однос у јавном и приватном сектору“ додаје Ковачевић.
Преузмите андроид апликацију.
