Међународни монетарни фонд је снизио прогнозу глобалног раста за 2022. годину за пола процентног поена на 4,4 посто, у односу на октобарску пројекцију, саопштила је главна економисткиња ММФ-а Гита Гопинат на представљању ажурираног, јануарског извештаја „Светски екномски изгледи“.
Гопинат је на видео конференцији, коју је пратила и агенција Тањуг, рекла да светска економија улази у 2022. са слабије позиције него што се раније предвиђало због ширења новог омикрон соја ковида, обновљених мера ограничења, раста цена енергије и поремећаја у снабдевању, који су резултирали скоком инфлације изнад очекивња, посебно у САД и многим тржиштима у успону и земљама у развоју.
Према њеним речима, ММФ предвиђа да ће глобални раст у 2023. години износити 3,8 одсто, и мада је ова пројекција за 0,2 процентна поена виша него у претходној прогнози, она се у великој мери заснива на претпостављеном механичком опоравку активности након што се актуелни застоји превазиђу у другој половини 2022.
Фонд је у новом извештају дао прогнозе раста за водеће светске економије и регионе, а не за све земље чланице појединачно.
Процена привредног раста САД-а за 2022. годину је ревидирана наниже за 1,2 процентна поена (пп) у односу на октобарску прогнозу, на 4,0 одсто.
Такође су смањене пројекције економске експанзије за 2022. за еврозону на 3,9 посто (-0,4 пп), за Немачку на 3,8 процената (-0,8 пп), за Кину на 4,8 одсто (-0,8 пп), док се Русији предвиђа раст од 2,8 посто, за 0,1 процентни поен нижи у односу на прогнозу из октобарског извештаја.
ММФ очекује да ће повећана инфлација трајати дуже него што се процењивало јесенас, уз наставак поремећаја у ланцу снабдевања и високе цене енергије током године, те да би требало да почне постепено да се спушта како се буде смањивала неуравнотеженост између понуде и потражње.
Као ризике за глобалн раст, ММФ види могућу појаву нових сојева ковида, који би могли да продуже пандемију и изазову нове економске поремећаје, затим волатилност цена енергије, и повећање камата у развијеним економијама, што би могло да утиче на финансијску стабилност земаља у развоју, на токове капитала, валуте и фискалне позиције, нарочито оних привреда чији су дугови порасли током последње две године.
Поред тога, Фонд је међу глобалне ризике уврстио и геополитичке тензије, те актуелну ванредну климатску ситуацију која повећава вероватноћу великих природних катастрофа.
Majnc vraća višedecenijske dugove zahvaljujući uspehu „Bionteka”
Преузмите андроид апликацију.
