Међународни монетарни фонд је смањио прогнозу глобалног раста на 3,6 посто за 2022. и 2023. годину. Што је за 0,8 процентних поена, односно за 0,2 процентна поена мање, респективно, него што је предвиђао у јануару.
Главни економиста ММФ-а Пјер-Оливије Гуринша, рекао је на данашњем представљању новог, априлској Извештаја о глобалним економским изгледима, да је главни узрок смањења пројекције раста глобалне економије руска инвазија на Украјину.
Према његовим речима, рат у Украјини је додатно погоршао проблеме у глобалним ланцима снабдевања. Који су поремећени још од избијања пандемије коронавируса, допринео је скоку цена робе на светским тржиштима. Пре свега цена хране и енергије, узрокујући оштар раст инфлације, која ће у догледно време наставити успон.
Гуринша је такође упозорио да би санкције према руском енергетском сектору и ширење рата, успоравање кинеске привреде и поновно ширење пандемије могли додатно да успоре глобални раст. Допринесу још већем разбуктавању инфлације, што би могло да изазове социјалне немире.
ММФ процењује да ће глобални раст у средњем року успорити на око 3,3 посто у односу на просек од 4,1 одсто у периоду од 2004. до 2013. Наспрам прошлогодишњег раста од 6,1 проценат.
Фонд предвиђа да ће руска економија у овој години забележити пад од 8,5 посто. Смањио је и прогнозе раста Европске уније за 1,1 процентни поен на 2,8 посто, и САД-а на 3,7 одсто.
Преузмите андроид апликацију.
