Руска инвазија на Украјину ће утицати на целокупну глобалну економију успоравајући њен раст и подижући инфлацију и могла би суштински да преобликује глобални економски поредак на дужи рок, оцењује Међународни монетарни фонд (ММФ).
Поред људске патње и историјске реке избеглица, рат подстиче раст цена хране и енергије, потпирује инфлацију и еродира вредност прихода, реметећи трговинске токове, ланце снабдевања и прилив дознака у земљама које су суседи Украјине, наводи се у анализи објављеној на званичном веб сајту ММФ-а.
Сукоб у Украјини, додаје се даље, такође урушава пословно поверење и изазива неизвесност међу инвеститорима што ће утицати на смањење цена имовине, пооштравање финансијске услова, а може да изазове и одлив капитала са тржишта у развоју.
Званичници ММФ-а су већ раније рекли да очекују смањење своје раније прогнозе глобалног раста од 4,4 посто у 2022. У саопштењу објављеном синоћ наговестили су да ће њихове прогнозе регионалног раста такође вероватно бити ревидиране наниже.
ММФ би требало да објави ажуриране прогнозе 19. априла.
Земље са директном изложеношћу у трговини, туризму и финансијама према ратом захваћеним подручјима, биће под све јачим притиском, упозорава ММФ, наводећи повећани ризик од немира у неким регионима, почев од подсахарске Африке и Латинске Америке до Кавказа и Централне Азије.
Истовремено, прехрамбена несигурност ће се вероватно додатно појачати у деловима Африке и Блиског истока, где земље попут Египта увозе 80 посто пшенице из Русије и Украјине.
Дугорочно гледано, како се наводи, „овај рат би могао фундаментално да промени глобални економски и геополитички поредак кроз заокрет у трговини енергијом, реконфигурацијом ланаца снабдевања, фрагментирањем платне мреже и преиспитивањем валутне структуре девизних резеви земаља“.
ММФ је предвидео дубоку рецесију у Украјини и Русији и упозорио да би Европа могла да се суочи с поремећајем увоза природног гаса и ширим поремећајима у ланцу снабдевања. Источна Европа, која је прихватила већину од три милиона избеглица из Украјине, имаће веће финансијске трошкове као резултат.
Фонд напомиње да ће земље на Кавказу и у централној Азији које су трговински и финансијски више везане за Русију бити јаче погођене њеном рецесијом и санкцијама уведеним према Москви након напада на Украјину, при чему ће осетити смањење трговине, дознака, инвестиција и туризма.
На Блиском истоку и у Африци, погоршање услова спољног финансирања може да резултира одливом капитала и да додатно повећа проблеме земљама са повишеним нивоом дуга и великим финансијским потребама, додаје ММФ.
Раст цена енергије и хране, пад туристичког сектора и проблеми у приступу међународним тржиштима капитала угрозили би земље у подсахарској Африци, које увозе око 85 посто својих потреба за пшеницом, при чему једну трећину набављају из Русије или Украјине.
Цене хране и енергије су главни канал преливања проблема на западну хемисферу, при чему ће високе цене робе вероватно знатно убрзати већ високе стопе инфлације у Латинској Америци, на Карибима и у Сједињеним Државама.
У Азији ће се највеће последице осетити међу увозницима нафте у економијама АСЕАН-а, Индији и пограничним економијама, укључујући нека пацифичка острва, док би нове субвенције за гориво могле да ублаже утицаје у Јапану и Кореји, саопштио је ММФ.
Преузмите андроид апликацију.