Међународни монетарни фонд (ММФ) упозорио је европске владе да не интервенишу широком финансијском подршком због енергетске кризе у региону, и да уместо тога треба да допусте да потрошачи сносе терет виших цена како би се подстакли да штеде енергију и помогли преласку на зелену енергију.
ММФ сматра да државе треба да заштите најугроженија домаћинства циљаном подршком, али напомиње да ће постојеће политике које имају за циљ да заштите све потрошаче од растућих цена, угрозити европске економије, при чему су многе већ на ивици рецесије, и обесхрабрити енергетску транзицију, преноси Си-Ен-Би-Си.
„Владе не могу да спрече губитак реалног националног дохотка који произилази од удара тржишних поремећаја. Оне би требало да дозволе да повећање цена горива потпуно пређе на крајње кориснике како би подстакле уштеду енергије и прелазак са фосилних горива”, пише у блогу европског огранка ММФ-а.
До сада су европски креатори политике уводили свеобухватне контроле цена, субвенције и смањење пореза како би ублажили удар растућих цена енергије, које су узлетеле широм континента услед руско-украјинског рата.
ММФ упозорава да је таква свеобухватна подршка кратковида, да то неке владе кошта процењених 1,5 одсто бруто домаћег производа ове године, при чему та мера доприноси даљем бујању потражње, а самим тим и надувавању цена, преноси Танјуг.
„Потискивање преласка на малопродајне цене једноставно одлаже потребно прилагођавање енергетском шоку путем смањења подстицаја за домаћинства и предузећа, које би подстакло штедњу енергије и повећало ефикасност. Та политика одржава глобалну потражњу за енергијом и више цене него што би иначе биле”, наводи се у извештају.
Уместо тога, ММФ предлаже да креатори политике „одлучно пређу са широко заснованих мера олакшица на циљане политике помоћи”, подржавајући пре свега сиромашнија домаћинства која су најрањивија на раст цена и која су најмање у стању да се носе са њима.
Потпуно компензовање раста трошкова живота за 20 одсто домаћинстава с најнижим приходима коштало би владе релативног смањења БДП-а за 0,4 одсто у просеку за целу 2022. годину. Када би то учиниле за 40 одсто домаћинстава с најнижим приходима, коштало би их 0,9 процената БДП-а, додаје се у анализи ММФ-а.
Даље се оцењује да је „прикладно” да владе подрже нека, иначе пословно одржива предузећа, током краткотрајног скока цена, на пример, ако се Европа суочи са потпуним прекидом дотока гаса из Русије.
Међутим, додаје се да је, будући да се очекује да ће цене остати повишене неколико година, дуготрајна укупна подршка предузећима „генерално нездрава”.
Коментари ММФ-а долазе у тренутку када европске земље траже начине да смање потрошњу енергије и ослањање на руску нафту и гас.
Шпанија је у уторак најавила нове мере за уштеду енергије, укључујући ограничења температуре климатизације и грејања у јавним просторима. То је уследило након сличног прошлонедељног потеза немачког града Хановера, који је увео забрану топле воде у јавним зградама, базенима, спортским халама и теретанама.
С друге стране, енергетски гиганти настављају да убирају високе профите од раста цена, при чему је Бритиш Петролеум известио у уторак о највећој кварталној добити у последњих 14 година.
Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш је изјавио у среду да је „неморално да нафтне и гасне компаније остварују рекордне профите од ове енергетске кризе преко леђа најсиромашнијих људи и друштава”. Он је, као и ММФ, рекао да би средства енергетских компанија, која су у првом кварталу била еквивалентна износу од 100 милијарди долара, требало да буду преусмерена на подршку угроженим заједницама.
Преузмите андроид апликацију.
