Млечно говедарство у Србији је на великим искушењима. Фармери се суочавају са поскупљењима репроматеријала, не могу да рачунају на веће повећање откупне цене, нити на већу подршку државе јер ни крајњи потрошач, онај који купује млеко и плаћа порезе, нема куповну моћ којом би могао да покрије сва поскупљења семена, заштитних средстава и горива настала у последњих годину дана.
Лампице за резерву упалиле су се и на једној од највећих фарми музних крава у Војводини. Породица Балаша из Чантавира процењује да су трошкови горива, семена, заштитних средстава отишли горе за 50 до 100 одсто, док производи попут меса или сировог млека не прате те проценте, већ су порасли за десет до двадесет процената. И отуда та лампица. Троше се резерве хране из прошле године, а прави проблем тек следи јер треба засновати нову производњу за ова музна грла.
„Не знамо шта да радимо, како да опстанемо. Млекаре су нам некако изашле у сусрет, да нам дају нову цену млека. на пример, нама је цена млека у децембру била тридесет и један динар, а они су дали тридесет и девет. То, седам динара, не може да покрије остале трошкове. Паритет је једноставно јасан да је производна цена млека педесет одсто грубо храна, а педесет одсто остали трошкови. Тамо је све урачунато, онда смо на позитивној нули. Али овако једноставно не можемо дуго да издржимо, ако се нешто не мења – то ће бити престанак производње“, каже Миклош Балаша.
Шта тек онда да кажу мали произвођачи млека? Са њих више десетина из Малих Пијаца и околине сарађује једна од ретких мини млекара „Шаркањ“, производећи награђиване сиреве и друге прерађевине који се углавном пласирају на подручју од Суботице до Новог Сада, и од Сомбора до Кикинде. Након две деценије рада, тренутно однос прихода и расхода не доноси зараду, јер је цена производа лимитирана куповном моћи потрошача.
„Увек је било доста тешко, али никада тешко као што је то данас јер оно што су вам рекли произвођачи млека – ми пловимо у истом броду заједно са произвођачима млека, јер исто нас хвата све – поскупљење нафте, поскупљење репроматеријала, поскупљење свега живога, а цену сира јако скромно можемо да подигнемо јер на другом крају, људи који би требало да купе тај крајњи производ, исто имају слабо пара, тако да – то је доста велика слепа улица“, каже власник ове мини млекаре Јене Шаркањ.
Велики фармери су са својим калкулацијама упознали и креаторе мера подршке у виду субвенција и премија јер сматрају да последње повећање премије није довољно. Када се све сабере, нити купци могу да плаћају скупље млеко и млечне производе, самим тим ни млекаре да дигну цене, а сходно томе фамери не могу да се надају већој откупној цени. Зачарани круг, из кога нико не види излаз пред почетак сетве која значи нову храну за стоку, а које можда до жетве и не буде.
Преузмите андроид апликацију.
