Статистички подаци говоре да се у просеку сваке године смањује број млечних крава у Србији за 3 одсто а ове производне сезоне проценат је још већи. Проблем је и млечност грла па се сама производња на фармама мора повећати за 20 до 30 одсто како би се спречила несташица млека. Стручњаци сматрају да је потребна сарадња између свих релевантних учесника у производном ланцу како би се Србија вратила на европски просек.
Тренутно је млечно говедарство најугроженија пољопривредна грана, многи сточари смањују број грла на својим домаћинствима или се усмеравају на друге облике производње што утиче и на сточни фонд. Програми локалних самоуправа усмерени ка пољопривреди се већ праве за наредну годину а тренутна ситуација у Србији је слична са проблемима у региону.
„Када саберете све буџете, за 120 општина у Србији, које имају те локалне програме за пољопривреду, то је преко две милијарде динара што није мала цифра. Замерке са терена од пољопривредних произвођача су око кашњења субвенција али ја верујем да ће нова министарка учинити све да те субвенције буду редовно исплаћиване“, каже Александар Богићевић, помоћник министра пољопривреде за рурални развој.
„Да ли ће и Хрватска имати властиту производњу млека је питање и код нас јер су трендови пада производње млека изузетно изражени. Пре десет година смо имали 60 хиљада произвођача који су давали млеко на откуп, а сада имамо тек три хиљаде“, наводи Милан Гусњак, представник Мреже саветодавних служби Југоисточне Европе из Хрватске.
Млекаре у Србији се надају да ће се уз системско решавање проблема и раду на повећању млечности крава побољшати ситуација у којој сви релевантни учесници у овој индустрији морају да сарађују.
„Свесни смо чињенице да се мали произвођачи млека, односно фарме са мањом производњом млека гасе, док очекујемо да ће људи који су остали да се баве производњом млека повећати своје количине“, каже Милан Вулетић, директор откупа сировог млека млекаре Имлек.
„Тренутно у Србији има мање од 200.000 крава, то је више него алармантан податак, смањили смо за неколико десетина година више него два пута број грла. То је црвени аларм, а много горе од тога је да је ниво производње на овим грлима која су преостала далеко испод европског и светског просека“, објашњава Раде Јовановић, директор Института за примену науке у пољопривреди.
Време је да се струка, наука и сви фактори у млечном говедарству, од надлежног министарства, преко индустрије до произвођача усмере на прављење јасне стратегије како би се са што мање последица прошло кроз транзицију повећања млечности грла.
Преузмите андроид апликацију.
