Историја српско-грчких односа сложена је и богата. Наратив о два братска народа родио се у заједничкој борби за слободу, током 19. века, а запечатио спасоносном улогом грчког острва Крф за Српску војску у Првом светском рату.
Наши хеленски пријатељи су имали срећу да се после 1945. сачувају од социјалистичке утопије, тако да су тих деценија односи са нама били врло сведени. Неке веома важне везе са Грчком су ипак опстајале.
Нашу православну цркву је подршка грчке цркве спасила кадровске пропасти, јер су у Хеленској Републици образовани српски теолози, који ће, почетком деведесетих година прошлог века, заузети кључне позиције у нашем православљу и бити кадри да приступе захтевном послу духовне обнове нашег друштва.
Од слома социјализма у српским земљама кренуло је и јачање наших односа са Грчком. Трудом наших владика, некадашњих грчких студената и професора, тамошња јавност је упозната са неправдама и страдањима српског народа и пробуђена је велика православна солидарност.
Безбројне тоне хуманитарне помоћи, многи добровољци који су долазили да помогну борбе српског народа и велики број градова који су угостили српску децу са разних ратишта, све је то био грчки однос према Србији тих година. Хеленска држава била је српски прозор у свет током тешких година санкција, нарочито за нашу културу, јер су, рецимо, овдашњи филмски радници подршку за своје пројекте могли да нађу само у Грчкој.
Ови изрази солидарности и подршке доживели су врхунац током НАТО агресије 1999. године, када су десетине хиљада људи протестовали широм Грчке против било каквог учешћа њихове земље у нападу на СР Југославију.
То је свакако утицало да директног учешћа Грчке војске и не буде. Помоћ је допремана више него икад, истакнуте јавне личности су долазиле у Београд под бомбама да пруже подршку, а заувек ће остати упамћен и гест потпоручника грчке Ратне морнарице Мариноса Ритсоудиса који је одбио чак и да упути брод под својом командом у Јадранско море.
Српски народ је све ово знао да цени, па је Грчка, током претходне две деценије, постала омиљено туристичко одредиште за наше грађане, којих је 2019. године чак милион боравило тамо током лета.
Хеленска Република није признала самопроглашену независност тзв. „Републике Косово“ 2008. године, што је такође веома оснажило односе са Србијом.
Због финансијских проблема и потребе добрих односа са САД, Грчка ипак није могла да има превише тврд став према косовским сепаратистима, па је отворила канцеларију у Приштини али, ни у периоду највеће економске кризе, није донела одлуку да призна тзв. „Косово“.
Нажалост, у првој половини ове године, деловало је да ће грчка одлучност да поштују међународно право, пријатељство са Србијом, па и интересе и осећања свог народа, бити коначно сломљена. Почетком јуна, министар спољних послова Дендијас, посетио је Приштину и, иако је говорио само о подршци дијалогу, јасно је било да потенцијал за озбиљан преокрет у ставу Грчке постоји. Односи са косовским Албанцима су, без сумње, унапређени.
Два месеца након ових сусрета Грчку су опхрвали ужасни пожари, чији број и интензитет су незабележени.
За само десет дана изгорело је око шездесет хиљада хектара. Колика је то површина илуструје и податак да је, у протеклих тринаест година, у истом периоду горело до хиљаду и седамсто хектара.
Србија се такође недељама бори са ватром и другим непогодама на неприступачним теренима. Било би сасвим оправдано оценити да нам нико не би замерио на дози „себичности“ у овој неизвесној климатској ситуацији.
Ипак, МУП Србије упутио је помоћ најпре Северној Македонији, а по наредби председника републике, формирана је специјална ватрогасна јединица, од 14 возила и 37 врхунских професионалаца, који су, заједно са три најмодернија хеликоптера, кренули 8. августа у помоћ Грчкој.
Српска православна Црква је, уз молитвену поруку подршке патријарха Порфирија, одмах кренула у прикупљање помоћи за грчки народ.
Треба бити објективан, помогли су и други. Преко 1400 грчких ватрогасаца помогнуто је стотинама колега са Кипра, из Пољске, Словачке, Чешке, Бугарске, Словеније, Немачке, Француске и других земаља из ЕУ.
Ако не шаљу људе и ватрогасне екипе, ове земље упућују авионе и хеликоптере. Али треба рећи и ово, када се упореди помоћ коју је упутила Србија, са 27 возила и 164 ватрогасца од једне СР Немачке, која има преко осамдесет милиона становника, јасно је ко је од својих капацитета више одвојио.
Колико је значајна српска помоћ сведочи и учинак наших ватрогасаца.
Истог тренутка када су прешли границу, припадници Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије, прихватили су се најтежег задатка, гашења пожара на острву Евија, где је пламен достизао и тридесет метара висине и где су се бранили животи локалних становника, од којих су многи одбили евакуацију.
У овом некоректном извештају „Њујорк Тајмса“ где се говори о помоћи коју су упутиле поједине државе, први снимак показује српске ватрогасце у борбама против ватрене стихије на Евији, док се у тексту нигде не помиње њихов допринос.
Грчки народ, међутим, врло добро зна ко је држао линију!
Попут својих великих предака, који су бранили Солунски фронт пре више од једног века, припадници МУП-а Србије су, кроз велике личне напоре, вештину и храброст, зауставили пламен пред грчким селима која су многи отписали.
Данима стижу извештаји о примерима „чојства и јунаштва“ српског ватрогасца. Грчка јавност је постала свесна самопрегорног труда наших људи на терену и великом брзином се шири добар глас о њиховој вештини и хуманости.
Још једном се показало да у међународним односима и уопште државној политици, мора да се буде и одважан и храбар, да се приступи понекад и срцем, без икакве калкулације.
Да такав однос зна да уроди плодом говори нам и следеће информација. Министар унутрашњих послова Александар Вулин састао се 10. августа са председником грчке владе Мицотакисом, који му је лично пренео став да Грчка неће признати једнострано проглашену независност „Косова“.
Тамошња влада је свесна колико је братски гест Србије у овој тешкој ситуацији запечатио статус који српски народ има у грчком јавном мњењу.
Признање лажне државе, на штету не само грчког интереса на Кипру, него и тако пожртвованих пријатеља попут Србије, било би заиста политичко самоубиство.
Кроз дим угашених ватри као да се јасније сагледавају српско-грчки односи, па тако читамо да се, баш ових дана, повезује тржиште капитала кроз заједнички рад Београдске и Атинске берзе, што отвара могућност да поново Грчка буде „прозор“ у један шири свет, овога пута у финансијском и инвестиционом смислу.
Такви сигнали, уз традиционално развијену туристичку везу, све ширу војну сарадњу и иницијативу „Отворени Балкан“ отварају нове перспективе најближих односа Србије и Грчке.
Стварање вертикале Београд-Скопље-Атина све је реалнија перспектива, пошто су многе, до недавно непремостиве препреке у Северној Македонији, сада отклоњене. Уз мало среће и државничке визије, летеће препорођени феникс између ове три православне престонице, надмоћно изнад домашаја камења којим га гађају из Приштине.
Аутор: Млади Милетић
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Младог Милетића на тему демографије, можете да прочитате овде.
Преузмите андроид апликацију.
