Сваке године исту муку муче ђаци који би да буду дипломирани психолози. Ове године су се чак четири кандидата пријавила за једно место на смеру психологије Филозофског факултета у Београду. Као и увек, највише проблема им задаје тест опште информисаности. Намеће се питање да ли су одрасли мање информисани од ђака који су прошли тај тест, ако не знају неке од одговора?
Психолог Оливер Тошковић истакао је, гостујући у Београдској хроници, да не би требало да се забринемо ако не знамо одговоре на сва питања, јер је идеја да то не буде тест знања него тест способности.
„И увек се прави тест према онима који полажу и да се добије нешто што зову нормална расподела, да већина кандидата буде са средњим бројем поена а мало њих са ниским и високим бројем“, додаје Тошковић.
Просек освојених бодова на тесту је 14,7 од максималних 30. То, објашњава психолог, говори да је тест био одличан ове године и идеално прилагођен кандидатима. То, такође, говори о квалитету теста и да је за кандидате направљен на најбољи начин.
Тошковић открива и да се тест прави тако да се он само делимично ослања на школска знања, да су извор питања и друштвене мреже али и класични, стандардни медији.
„Можете да кажете да младе не занима политика али смо имали питање – шта није задужење Скупштине. То млади ураде пола-пола. У том смислу када имате такво питање млади не читају Устав, шта су задужења Скупштине, већ покупе те информације у лету из медија“, навео је Тошковић.
Информисање на интернету
Истакао је, и да када је реч о информисаности младих, драстично расте нека врста укључености у интернет.
„Класични медији деле вести и садржаје и на друштвене мреже, тако да млади закаче неке од тих информација“, рекао је Тошковић.
Нагласио је и да је ово доба када добијамо више информација него икада и да су доступније.
„Ви сте поплављени информацијама и јако је тешко, важна вештина постаје разликовање“, закључио је Тошковић.
