Грађевинарство и медицина – две су гране у којима је у Србији посебно изражен дефицит кадрова. Млади су недовољно заинтересовани и за занате, истакла је Јелена Јевтовић, из Уније послодаваца Србије.
Како је пренео Танјуг, због дефицита радника у бројним секторима, Министарство за рад и запошљавање је предложило да се направи листа дефицитарних занимања која би омогућила да се радници из струка које недостају Србији лакше „увозе” из иностранства. Јевтовићева додаје да међу кадровима којих нема довољно највише недостају возачи, запослени у сектору трговине, у медицини педијатри, анестезиолози, радиолози.
На питање колико ће та листа олакшати послодавцима да запосле кадрове којих нема довољно, појаснила је да ће бити лакше јер ће моћи у складу са својим производним процесима да ангажују људе.
„То ипак није неко дугорочно решење. Унија послодаваца Србије поднела је предлог за свеобухватну реформу образовног система у смислу да се уради та комплетна анализа, да се види у ком ћемо се ми правцу као држава развијати у некој будућности. И једноставно да се школство прилагоди потребама привреде, јер видимо да су нам та занатска занимања баш горућа. Уопште нема интересовања деце да се уписују у занатске школе“ навела је она.
Упитана колико је компликовано увести странце у посао у Србији, Јевтовићева појашњава да су они већ ангажовани у нашој земљи на неким пословима мануелног карактера.
„То су мануелни и грађевински радници. Такође, ангажовани су и на сезонским пословима у пољопривреди“ додала је Јевтовићева.
Истакла је да има доста странаца на пословима возача у нашој земљи и појаснила да они иду на обуке у својој држави пре него што се запосле у Србији и да морају да науче језик бар основно.
„Ми смо у проблему зато што се код нас странци не задржавају довољно дуго да би се могло улагати у тај аспект њиховог прилагођавања. Углавном се сами довијају, узимају приватне часове, али то свакако зависи од посла због ког су овде дошли“ појашњава она, додајући да странци који се ангажују на неким високим позицијама траже приватно лице које ће их научити и евентуално неком разговору са послодавцима.
„Остали који су, нажалост, на неким нижим позицијама углавном буду кратко да би уопште и могли за то време да науче нешто више осим оног основног споразумевања“ казала је Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије.
Листе дефицитарних занимања имају и развијене земље, као што су Аустрија и Немачка, које примају велики број страних радника сваке године. На основу таквих листа послодавци могу да ангажују особе које нису држављани чланица Европске уније.
Преузмите андроид апликацију.
