Почетна > Културна сцена
Културна сцена Нови Сад

Мјузикл „Цигани лете у небо“ у СНП-у

Мјузикл „Цигани лете у небо“ биће изведен сутра, 22. маја са почетком у 20 часова на сцени Јован Ђорђевић у Српском народном позоришту.
Фото: Позориште на Теразијама

Младић који се звао Алексеј Максимовић Пјешков син сиромашног радника,сироче које је рано остало без оца, лађар, кувар, певач, скитница и самоук – имао је двадесет и четири године када је доспео у тамницу.

Било је то 1892.године. Узевши тада псеудоним под којим га познаје светска литература, Максим Горки у тамници пише своју прву приповетку: Макар Чудра.

Иако прва, ова приповетка која је “зрело штиво” и са занатске, и са тематске и са уметничке стране – послужиће много деценија касније, као основ за филм и мјузикл Цигани лете у небо. Приповетка је класичан образац “дупле експозиције”.

Макар Чудра, Циганин, прича на обали мора, под ветром и таласима, о свом циганском сабрату Лојку Зобару и његовој љубави према лепој Циганки Ради.

Макар Чудра је тема за себе, писац га скицира као профил снажне личности, тако да би и он сам могао да буде тема једне приче.

Горки даје Макару улогу приповедача да би испричао зачудну историју једне љубави. Та историја је занимљив фабулативни рам за широку слику коју писац и његов јунак сликају пред читаоцем. Написана у Тифлису, у стану политичког изгананика Каљужног, објављена у двевном листу “Кавказ”, она стоји – хронолошки и уметнички – на челу свих изабраних и сабраних дела Максима Горког.

Горкијеви Цигани носе у себи елементе романтичарских легенди које, међутим,приповедају пучки приповедачи. Њих аутор среће крај черги, у степама, за време лутања бескрајним просторима своје домовине Русије.

У тим се новелама, затим, појављују и ликови скитница – “босјака”, у којима Горки открива високељудске квалитете, специфичну животну филозофију, често изражену у бројним афоризмима и сентенцама.

Његови јунаци лишени су друштвених догми и лако прекорачују норме друштвеног понашања, управо зато што не зависе судбински од материјалних добара. Једном речју – они су слободни. Због таквих особина његових новела,

Горког су у прво време сматрали представником руског модернизма, док се у вези са његовим ликовима најчешће спомињало Ничеово име.

Најзад, несумњиво је једно: новелистички ликови Горког- Макар Чудра и старица Изергил, Лојко Зобар и прелепа Циганка Рада – јесу поносни, смели и снажни људи који су супростављени понизним, ропским и слабим.

Такви ликови, такви људи и такви Цигани, само и могу “да лете у небо”. Земља је за њих претесна.


„Gradske info“ i Pozorište mladih vam poklanjaju dve karte!

Преузмите андроид апликацију.