Да ли сте после пријатног разговора сатима размишљали о једној реченици коју сте изговорили? Можда сте закључили да саговорнику нисте били симпатични, а затим вас је позвао да се поново видите. Ова разлика између вашег утиска и онога што друга особа заиста мисли има име: јаз у допадању.
Зашто потцењујемо то колико се другима допадамо?
Јаз у допадању настаје када верујемо да се саговорницима допадамо мање него што је то заиста случај. Уместо да приметимо осмех или заинтересовано питање, често се враћамо на тренутак у којем смо застали или рекли нешто неспретно. Такво преиспитивање може да створи много строжу слику разговора од оне коју је стекла друга особа.
У истраживању објављеном 2018. године, учесници су после разговора потцењивали колико су се допали саговорницима и колико су они уживали у њиховом друштву. Истраживачи су пратили различите ситуације, од упознавања незнанаца до развоја односа међу студентима. Разлика између процене и стварног утиска задржала се и током првих месеци нових познанстава.
Овај образац може да се појави већ у детињству. Истраживање деце узраста од четири до 11 година показало је да су већ петогодишњаци потцењивали колико се допадају вршњацима. Међутим, то ипак не значи да свака сумња у туђе симпатије потиче из детињства.
Шта појачава сумњу у туђе симпатије
Када друга особа не каже јасно шта мисли, њен утисак остаје нејасан, односно неизвестан. Ако смо склони самокритици, ту празнину лако попунимо негативном претпоставком. Тада изостанак поруке или кратак одговор можемо да протумачимо као знак одбијања, иако за њих постоје бројна друга објашњења. Ниско самопоштовање такође може да утиче на тумачење друштвених сигнала. Особи која тешко прихвата сопствене квалитете може бити тешко да поверује и у искрен комплимент. Она притом често себи поставља строжа мерила него другима.
Код социјалне анксиозности страх од туђе процене може додатно да појача овај образац. Особа тада изнова преслишава разговор или тражи потврду да није оставила лош утисак. Таква потврда може накратко да умири бригу, али се сумња често враћа.
Како јаз у допадању утиче на односе
Ако унапред очекујемо да нас неко неће прихватити, можемо постати напети и повучени. Теже нам је да се опустимо, поставимо питање или покажемо интересовање. Због тога сусрет може деловати хладније него што би иначе био. Понекад се ствара зачарани круг: претпоставимо да се некоме не допадамо, па се удаљимо управо од те особе. Њена збуњеност или уздржаност затим нам изгледа као потврда првобитне сумње. Ипак, из једног сусрета не можемо поуздано да знамо шта друга особа мисли.
Стално тражење уверавања може да оптерети и блиске односе. Партнер или пријатељ може искрено да каже да је све у реду, али осећај олакшања траје кратко. Зато вреди обратити пажњу на сопствено тумачење ситуације, а не само тражити још једну потврду.
Шта да урадите када помислите: „Сигурно им се не допадам”
Најпре раздвојте оно што знате од онога што претпостављате. „Није ми одговорио данас” јесте чињеница, док је „Не жели да разговара са мном” тумачење. Запитајте се која још објашњења долазе у обзир пре него што донесете закључак.
Затим обратите пажњу на разговор у целини. Да ли вам је особа постављала питања, наставила тему или предложила ново виђење? Једна неспретна реченица не мора да одреди њен утисак о вама.
Помаже и да према себи будете једнако благи као према пријатељу. Вероватно не бисте нечију вредност процењивали на основу једног застајкивања усред разговора. Покушајте да исти критеријум примените и на себе.
Када вреди потражити додатну подршку
Повремена несигурност после упознавања честа је и сама по себи не значи да постоји проблем. Ако због страха од одбијања редовно избегавате сусрете, разговоре или односе које желите, вреди да о томе разговарате са стручњаком за ментално здравље. Подршка може да вам помогне да препознате обрасце мишљења који одржавају страх.
Постепено укључивање у друштвене ситуације може да пружи нова искуства. Сваки разговор даје прилику да проверите да ли се оно чега сте се плашили заиста догодило. Циљ није да се допаднете свима, већ да не доносите закључке о себи без довољно основа.
Следећи пут када помислите да сте оставили лош утисак, сетите се да саговорник можда памти пријатан разговор, а не грешку која вас заокупља. Не можете увек знати шта други мисле, али можете пажљивије проверити сопствену претпоставку. Могуће је да се другима допадате више него што мислите.
Преузмите андроид апликацију.
