Дан дефинишемо као 86.400 секунди или 24 сата – то је време потребно да се Земља окрене око своје осе.
Међутим, Земља се не окреће савршено и тачно. Обично се постепено успорава тако да се дужина дана у просеку повећава за око 1,8 милисекунди по веку. То значи да је пре шесто милиона година један дан трајао само 21 сат.
Варијације у дужини дана настају услед неколико фактора, укључујући ефекте силе Месеца и Сунца, спајање језгра и Земљиног омотача, као и укупну расподелу масе на планети.
Сеизмичка активност, ледници, временске прилике, кретање струја у океанима и Земљино магнетно поље такође могу утицати на дужину дана.
Међутим, научници су 2020. године изнели запањујуће откриће.
Открили су да је, уместо да успорава, Земља почела да се врти брже. Сада се врти брже него било када у последњих 50 година. Тврде да су заправо сви најкраћи дани (а има их 28) забележени током 2020. године.
Научници нису потпуно сигурни шта узрокује убрзање ротације Земље, али неки претпостављају да би то могло бити због топљења глечера током 20. века, или последица акумулације велике количине воде у резервоарима северне хемисфере.
Међутим, стручњаци предвиђају да је ово прекорачење брзине – привремени ефекат и да ће Земља у будућности поново почети да успорава.
Иако нова сазнања неће имати утицаја на наш свакодневни живот, стручњаци стрепе да би овакво стање ипак могло да узрокује озбиљне утицаје на технологију као што су ГПС сателити, паметни телефони, рачунари и комуникационе мреже, а све наведено – ослања се на изузетно прецизне системе за одређивање времена.
Ипак, такви проблеми на крају могу бити савладани, једноставним одузимањем одређеног временског периода а не додавањем.
Преузмите андроид апликацију.
