Министарка за европске интеграције изјавила је данас да Србија сада користи трећу генерацију инструмената за претприступну помоћ IPA3, а да јој је као земљи кандидату за период од 2021. до 2027. године, одобрена помоћ од 1,4 милијарди евра.
„То захтева посебну акредитацију система, јер је потребно имати довољан број обучених људи који могу да прођу врло оштре захтеве за потребне акредитације. Наш план је да до краја маја месеца организујемо посету ревизора који би требао да погледа наш први изглед структура за коришћење IPА3, која сада акценат ставља на директно коришћење“, рекла је Мишћевић у Скупштини Србије одговарајући на посланичко питање.
Она је подсетила да је почетком децембра у Скупштини је ратификован оквирни спроразум о финансијском партнерству од 2021-2027. у укупном износу од 1,4 милијарде евра.
Како је рекла, то су средства које добијамо кроз IPА3 и она се састоји од годишних програма, а у овом моменту урађени су програми за 2021, 2022. и 2023. годину.
„Свих 165 милиона средстава које смо добили од IPА3 за 2023. отишло за буџетску помоћ грађанима и малим предузећима у области енергетике, због поскупљења цена енергената, 190.000 грађана имају корист од ове помоћи“, навела је министарка.
Додала је да се тренутно преговара програм за 2024. годину, а од пројеката је издвојила управљање отпадом у Новом Саду, управљање отпадним водама у Златиборском округу, буџетска подршка за реформу државне, буџетска подршак за реформу правосуђа.
„Други инструмент су вишегодишњи програми. Они се односе на два сегмента, једно је зелена агенда и одрживи развој, а други је питање запошљавања, нарочито младих, и социјалног становања. За период од 2021.-2027. за ове програме добили смо 340 милиона евра, а до сада смо испланирали 450 милиона годишњих програма“, рекла је Мишчевић.
Такође је нагласила да велики број пројеката на локалном нивоу јесу они који долазе из инвестиционих оквира за Западни Балкан, посебно они највећи, као што је железница.
„Србија добија 50 одсто више из овог инвестиционог оквира него сви остали на Западном Балкану. Зато што представљамо јако добре и квалитетне пројекте који су у завршној фази“, рекла је министарка.
Истакла је да из програма прекогранична сарадње за период 2021.-2027. Србија добила 715 милиона евра и додала да су ти програми изузетно важни, јер је реч о програмима деинститунационализације на локалном нивоу, за герентолошку помоћ, развој нових капацитета у локалној самоуправи.
„До сада је 100.000 људи имало конкретну помоћ и подршку од тих програма. У ове програме су укључени програми регионалне стратегије и сарадње Дунавска, јадранско-јонска, врло важни елементи повезивања јер је то поента регионалног повезивања. Од наредне године Србија ће први пут користити програм Урбак који подразума развој локалних самоуправа у сегменту њихових структура“, поручила је Мишчевићева.
Vučić i Kacumata: Politički dijalog i ekonomska saradnja dve zemlje napredovali
Преузмите андроид апликацију.
