Такозвани “ефекат туша” односи се на идеју да људи понекад добијају најкреативније идеје и решења за компликоване проблеме управо док се туширају. Баш тако, под тушем.
Није непознато, за оне који се занимају за област решавања проблема, да су “мисаони тушеви” честа тема истраживања. Писане су о томе читаве књиге. Што се расправа на ову тему тиче савременим каналима комуникације, небројено их је покренутих на форумима.
Истраживачи су постављали два занимљива питања:
Зашто људи долазе до сјајних идеја баш под тушем, а не на много “обичнијим” местима и приликама?
И како се још може подстаћи таква врста креативног и проблемски оријентисаног можданог рада?
Зашто бесмислено покреће?
Уз коментар да је врло необичан захтев да се сваки пут када се нађете пред проблемом скинете, насапуњате, исперете и обришете, истраживачи су ипак са научне тачке приступили оваквој пракси. На крају, шта ако нисте у прилици да се сваки пут када заглавите са решењима станете под туш само да бисте приступили делу ума који решава проблеме?
У часопису Psuchology of Aesthetich, Creativity and the Arts, истраживачи са Универзитета Вирџиниа и Минесота покушали су да открију зашто одређени наизглед бесмислени задаци, попут туширања, могу да покрену иновативне мисли.
На крају су открили да та и таква бесмисленост зависи од степена ангажовања и да подешавањем задатака у позадини на “праву меру” ангажованости, можете заправо да инспиришеште себе да дођете до креативних идеја и решења.
Овако је објаснио коаутор и професор Зак Ирвинг са Универзитета Вирџиниа:
– Рецимо да си заглављен са неким проблемом. Шта радиш? Вероватно не нешто ужасно досадно попут гледања како се фарба ограда. Уместо тога, радиш нешто да се забавиш, као што је шетња, рад у башти или туширање. Све су то активности које те умерено ангажују.
Лутање ума
Надовезујући се на претходна истраживања, Ирвинг и његове колеге, укључујући професорку психологије Кејтлин Милс са Универзитета Минесота, претпоставили су да конструктивно “лутање ума” подстиче креативност. Али, тврде да степен инспирације зависи од тога да ли активност захтева нула менталног напора или благи до умерени ниво пажње.
У експерименту, Ирвинг, Милс и остатак тима дали су студентима да погледају један од два видео-снимка, а затим да осмисле различите начине употребе цигле или спајалице.
Прва група гледала је досадан и бесмислен видео – двојица мушкараца који слажу веш.
Друга група гледала је много занимљивији видео: чувену сцену “Узећу исто што и она” из филма Кад је Хари срео Сели из 1989. године.
Након тога, студенти који су гледали сцену из ресторана смислили су знатно креативније начине употребе предмета. Изјавили су да им је ум лутао са мање напора у поређењу са онима који су гледали слагање веша.
Дакле, шта ово значи за вас, ако имате неки специфичан изазов или дилему коју желите да решите и желите да инспиришете најкреативнији део свог мозга?
Туширати се или се не туширати?
Одговор изгледа лежи у томе да интензивно размишљате о проблему, а затим га оставите по страни и упустите се у неку активност која се налази у тој златној средини ангажовања и “непажње”.
Ево неколико предлога научника.
Кућни послови попут чишћења, кошења траве, чишћења снега. То су активности које захтевају пажњу, али не и велику креативност.
Гледање занимљивих ТВ емисија или филмова, слушање музике или читање, али опет, са фокусом на садржај који ангажује, али није превише захтеван.
Шетња, вожња бицикла или кола, допуштајући уму да лута док си свестан куда идеш (из безбедносних разлога, наравно). Шетња градском улицом је посебна тема као препорука.
Да ли заиста ови предлози “раде”? Као доказ понуђено је неколико примера из реалног живота и момената легендарних “мисаоних туш” момената који могу да покрену креативност.
Дин Кејмен, који је дошао на идеју “динамичке стабилизације”. Ово је довело до изума Сегwаy електричног превозног средства на два точка који се балансира помоћу жироскопа и покреће померањем тела. Добио је идеју након што се оклизнуо под тушем.
Оскаром награђени сценариста Арон Соркин је тврдио да се туширао и до осам пута дневно како би долазио до идеја док се борио са стваралачком блокадом.
Архимед, древни грчки математичар који је, како пишу историчари, смислио како да израчуна запремину необично обликованих предмета док је седео у кади. (Легенда каже да је био толико узбуђен да је го истрчао на улицу вичући “Еурека!”)
Окупати се или не. Истраживачи предлажу да покушате када имате за ти прилику.
Преузмите андроид апликацију.
