Почетна > Србија
Србија

Покушај Приштине да присвоји српско културно наслеђе

Министарство културе и информисања, поводом фарсе о тражењу обештећења од Београда за наводно уништавање споменика, истиче да је у питању још један корак Приштине даље у ескалацији бесмисла. У овом процесу Приштина је одавно изгубила орјентир у покушају да глуми забринутост за културно наслеђе и све отвореније показује своје стварне мотиве.
Фото: PrtSc/Heli Kim/YouTube

„Као што смо у више наврата указивали, реч је о покушају да се српско културно наслеђе безочно присвоји и злоупотреби у функцији стварања привида легитимности такозваних институција“, навои се у саопштењу.

Додаје се да овај покушај обмане, првенствено упућен међународној јавности, полази од лоше претпоставке да ће невештим опонашањем државе остварити своју једнострану и деструктивну агенду, у којој је културном наслеђу искључиво намењена улога димне завесе и таоца.

„У овом случају посебно је опскурна оптужба оних који негују вишедеценијске тековине уништавања српског културног наслеђа на Косову и Метохији, управо на рачун оних који су посвећено и пожртвовано бранили то културно наслеђе“, наводи Министарство.

Само од 90-их година, преко 2004. године и систематског рушења, паљења и скрнављења српских споменика, цркава и манастира, па све до дана данашњег, разарање српског културног наслеђа у циљу брисања трагова постојања српског народа има континуитет. Једино је ново што се уобичајеним физичким облицима насиља, сада придружују и овакви насртаји и лажно оптуживање Србије.

Ипак, свако ко верује да ће због очигледног апсурда овакви провидни покушаји остати без одговора, још једном се преварио.

Министарство културе и информисања ће наставити да неуморно указује на подвале, подметања, и јефтине трикове и провокације, имајући у виду суштински значај и изузетну вредност нашег културног блага за национални идентитет и светску баштину.

Влада привремених институција у Приштини изгласала је оснивање државне комисије за документовање наводног уништавања косовског културног наслеђа током оружаних сукоба 1998. и 1999. године, пише „Економија онлајн“.