За мање од 15 дана нова минимална цена рада у Србији износиће 40.020 динара, а цена радног часа биће повећана са 201,22 на 230 динара. Иако је за велики број послодаваца у Србији минималац једина могућност за плаћање запослених, закон каже да исплата најниже зараде не сме да буде правило, већ само мера коју фирма уводи због лошег пословања.
Адвокат Драгана Видаковић каже да фирме које дуже време исплаћују радницима минималну зараду морају имати и образложење за то, а у уговорима о раду не би требало да наводе тачан износ минималца.
“Ово је погрешно за она предузећа која немају донету одлуку о увођењу минималне зараде, све са образложењем зашто се та мера уводи и до када ће та мера да траје. Јер, исплата минималца је мера и не може бити стална”, истиче наша саговорница.
Она додаје да је зато најлакши начин за послодавце да исплате минималну зараду, али уз нешто измењене износе у уговорима.
“Минимална зарада без минималне зараде је минималац увећан за пет или 10 динара, или на месечном нивоу за 1.000 динара. Фирма званично не исплаћује минималац, а зараде ипак јесу у нивоу минималних. У том случају предузеће издваја мало веће износе за зараде, али зато послује 100 одсто у складу са законом. На тај начин инспекција рада не може да приговори што није испоштована процедура исплате минималца, нити било ко може да преиспитује да ли у тој фирми уопште постоје разлози за увођење минималне зараде”, образлаже Видаковић.
Међутим, поред оправданих разлога за доношење одлуке о исплати минималне зараде, често постоје и злоупотребе.
Наиме, одлука може бити донета, а да није у складу са општим условима пословања пореског обвезника, где се један део зараде запосленима, преко минималне, исплаћује на „црно“, без плаћања пореза и доприноса. То могу да раде углавном послодавци који имају велике исплате прихода од капитала, дивиденде или исплате прихода од самосталне делатности.
Према речима пореских саветника, то даље може довести до великих последица по буџет Србије, али и по запослене, јер ће им један део зараде бити без плаћених пореза и доприноса, што ће и те како утицати на умањене износе уплаћеног доприноса за ПИО, при евиденцији стажа. Због тога једног дана запослени може имати мањи просек за обрачун пензије.
Потребно је и нагласити да минималну зараду чини прописана минимална цена рада помножена са бројем радних сати у месецу, али да у њу не улазе топли оброк, регрес за годишњи одмор, минули рад, прековремени рад, ноћни рад и рад за време државног празника.
Како је раније за портал “biznis.rs“ рекао Александар Трифуновић, порески консултант и власник рачуноводствене агенције ТYБ Цонсултинг, минимална зарада у 2023. години ће се кретати у распону од 36.800 до 42.320 динара, док ће се укупни трошкови зарада кретати у распону од 56.883,11 до 65.950,56 динара. Послодавце очекују и одређене олакшице.
“Према актуелном предлогу, неопорезиви износ зараде би требало да се повећа са 19.300 на 21.712 динара, док би доприноси за ПИО на терет послодавца били умањени за један процентни поен – са 11 на 10 одсто. У том случају, ако посматрамо нето зараду од 60.000 динара, у односу на 2022. годину оптерећење нето зарада порезима и доприносима би у 2023. години било смањено за 2,04 одсто. Са друге стране, послодавци који исплаћују минималне зараде имаће номинално повећање трошкова пореза и доприноса за око 13 одсто услед раста минималне зараде, па је на пример за 168 часова у 2022. години минимална нето зарада износила 33.804,96 динара, а према овом предлогу од 1. јануара 2023. године ће износити 38.640 динара за исто радно време док ће оптерећење ових зарада порезима и доприносима бити мање за 1,20 одсто”, наводи Трифуновић.
„Novogodišnja čarolija“ oduševila mališane u KS „Barka“ (FOTO/VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
