Колико ће износити минимална цена рада за 2023. годину требало би да буде познато до половине септембра, а преговори између представника Владе Србије, синдиката и послодаваца почињу 15. августа.
Ипак, слободно би се могло рећи да је већ сад познато колики ће бити минималац за наредну годину јер је из власти почетком јуна саопштено да ће повећање бити у распону од 12 до 14 одсто и да ће минимална зарада бити око 40.000 динара.
Као и увек, ставови послодаваца и синдиката о висини минималне цене рада се разликују. Иако и једни и други сматрају да би минималац морао бити виши, разликује се то колико би повећање требало да износи.
Уколико се социјални партнери не договоре, коначну одлуку ће, као и неколико година уназад, донети Влада Србије.
Унија послодаваца Србије у преговоре улази са ставом да је неопходно повећати минималац, смањити порезе и доприносе и повећати неопорезиви део најниже зараде.
Директорка сектора за чланство и локалне канцеларије у УПС-у и чланица преговарачког тима за одређивање минималне цене рада Љиљана Павловић указује да већина послодаваца сматра да је минимална цена рада ниска и да је треба повећати.
„Највећи број њих је навео распон повећања између девет и 12 одсто, што значи да би нето минимална цена рада износила око 41.500 динара. Наравно, тај износ је условљен одређеним олакшицама које послодавци очекују од државе јер не могу да поднесу сав терет повећања минималне цене рада“, каже Љиљана Павловић.
„Ниво пореза и доприноса сада је око 60,3 одсто плате и очекујемо да се он смањи. Неопорезиви део зараде износи 19.300 динара, а залажемо се да се повећа за онолико за колико се повећа минимална цена рада“.
По речима председника Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, у ШС Србије сматрају да је минимална цена рада за наредну годину о којој је било речи почетком јуна веома ниска, те да овај синдикат још није изашао са својим предлогом, али ће то урадити на време и на основу параметара прописаних законом.
„Неколико је разлога за незадовољство – а поред тога што је практично већ од јуна изнето колико би минималац за наредну годину требало да износи, чиме су обесмишљени преговори о томе, најбитнији разлог је то што је минимална зарада у марту покривала 94 одсто трошкова минималне потрошачке корпе која је била 42.500 динара“, каже Милић.
„Међутим, већ у јуну, минимална потрошачка корпа вредела је 51.350 динара, те је минималац био довољан за 60 одсто те корпе, а највећи део трошкова – 25.000 динара одлази на храну, а то значи око 840 динара за трочлану породицу дневно, односно 280 по члану домаћинства, што је изузетно мало. Напомињем и да преко 400.000 људи у Србији ради за минималац и да преко 50 одсто укупно запослених зарађује медијалну плату од око 53.000 динара“.
По његовим речима, од јуна до сада уследило је низ поскупљења, пре свега енергената, што ће додатно оптеретити кућни буџет, па је извесно да минимална зарада мора бити већа.
„Не треба заборавити да ће минимална зарада, која буде утврђена у септембру, важити од јуанара следеће године и већ сад је јасно да није и неће бити довољна ни за биолошки опстанак трочлане породице. Наш синдикат је на састанку Социјално-економског савета Србије још пре три месеца, а због сталног раста цена и инфлације, тражио да се минимална цена рада утврђује два пута годишње, али за сада одговора нема. На томе синдикати морају да инсистирају како би се о томе разговарало чим се конституише нова влада. Мислим да је крајње време да се, као држава, уозбиљимо и да се јасно каже да је минималац зарада која се исплаћује у кризним моментима и максимално шест месеци, а не основна зарада. То је недопустиво и јасно је да се мора говорити о заради која је најмање дупло већа од предложене, односно заради за коју би се могло рећи да обезбеђује пристојан живот“, истиче Милић.
По речима Љиљане Павловић, овогодишњи став послодаваца, који је у односу на раније године позитивнији у смислу да минималац треба повећати, условљен је, пре свега, великим поскупљењима и послодавци су свесни да са садашњим минималцем запослени тешко могу да живе. Она је и нагласила да је веома важно да се при повећању минималца води рачуна о томе да се не дође у ситуацију да се одређеном броју запослених подигну плате, а да други радници остану без посла и да у том смислу послодавци рачунају да ће држава интервенисати – повећањем неопорезивог дела зараде, те смањењем пореза и доприноса на минималну зараду.
Преузмите андроид апликацију.
