Од сутра ће из Србије без царина на тржиште Кине моћи да се извозе свежа јабука, боровница и сува шљива, док ће смрзнута малина бити у бесцаринском режиму за 10 година, изјавио је данас директор Управе за заштиту биља Небојша Милосављевић.
Он је за Танјуг поводом ступања на снагу од 1. јула Споразума о слободној трговини (ССТ) између Србије и Кине којим је обухваћено више од 20.000 производа, рекао да ће од сутра у режиму без царине, бити и прераде од поврћа, џемови, семенска роба, раж и друго.
За пет година, према Милосављевићевим речима, Србија ће на тржиште Кине без царина продавати вина, као и неке друге производе и ферментисана пића.
„Из ове либерализације су на жалост изузети кукуруз, сунцокрет, сунцокретово уље, пшеница, као и пшенично брашно. Те производе је Кина традиционално заштитила и не жели да они имају посебан статус са било којом земљом“, рекао јо он.
Милосављевић је објаснио да су пољопривредни производи који се извозе у Кину из Србије у систему одобравања, односно да би било која биљна врста могла да се извезе у Кину, мора да се испуни низ усаглашених фитосанитарних услова које они препознају као довољне да би неки производ могао да се нађе на тржиште те земље.
„Ти процеси су јако дуги, само процес усаглашавања протокола за фитосанитарне услове за извоз јабуке трајао је више од шест година, док је за боровницу трајао око три године. У тим процесима ви доказујете вашу стабилност, ваш фитосанитарни систем и спремност да одговорити на захтеве које велико кинеско тржиште поставља пред вас“, рекао је он.
Како је додао, протокол на основу кога можете да кренете у извоз, происује одређене мере које морате да спроводите, попут обавезне регистрације свих учесника у извозу, од произвођача, производног објекта, извозника, хладњача, па до оних контролних мера које се спроводе у воћњаку.
Ту спадају, како је навео и мере контроле патогених појава, посебних карантинских штетних организама, складиштења, паковања, затим контроле приликом извоза и увоза.
„Ми смо у овом тренутку, кад говоримо о боровници, у фази идентификације и регистрације свих извозника, свих производних места и треба то да доставимо кинеској страни како би извоз тог воћа могао да крене. Овај процес смо завршили за јабуку“, рекао је Милосављевић.
Он није могао да прецизира колико ће ступање ССТ повећати извоз Србије у Кину, али је додао да очекује да ће наши привредници препознати ова широм отворена врата на кинеском тржишту и успети да нађу поуздане партнере.
„Сада је све апсолутно у рукама привредника, да нађу поуздане и стабилне партнере који ће моћи на прави начин нашу робу презентовати, позиционирати и да наставе да извозе што више могу“, рекао је саговорник Танјуга.
Он је додао и да извоз из Србије у Кину није заустављен ни једног тренутка и да ми и сада извозимо у ту земљу, али да су са ССТ Србија, односно наши привредници и извозници добили само олакшице.
Милосављевић је подсетио да је Споразум о слободној трговини између Владе Србије и Владе Кине, потписан у Пекингу, 17. октобра 2023.
„ССТ потврђује огромне напоре које државе улажу да се појача и унапреди економска сарадња, да се можда и привуку још неке нове инвестиције из Кине у Србију. Ово је споразум који се практично доноси либерализаеализацију у области царинских дажбина за многе робе“, нагласио је он.
Циљ ССТ између Србије и Кине којег су у Пеингу октобра прошле године потписали министри трговине Кине Њанг Њентао и Србије Томислав Момировић, у присуству председнила Кине и Србије Си Ђинпинга и Александра Вучића је омогућавање преференцијалног приступа кинеском тржишту за производе српског порекла.
Повлашћени приступ производа српског порекла тржишту са више од 1,4 милијарде становника ставља компаније из Србије у много бољи положај у односу на компаније из Европе и окружења и требало би да доведе до значајног повећања извоза, проширења инвестиционих и производних капацитета у нашој земљи, али и повећања конкурентности, као и јачања свеукупне привредне активности.
ССТ са Кином односи се на око 20.000 артикла, а одмах без царина моћи ће да се извози око 60 одсто њих.
У наредних пет до 10 година бесцарински извоз биће могућ за 30 одсто производа чија ће се царина годишње смањивати од 20 до 10 одсто.
Роба која ће бити ослобођена царина за пет година, годишње ће имати умањену царину за по 20 одсто, док ће роба која ће бити без царина за 10 година, до тада имати годишње сманење царина за по 10 одсто.
Трајно ће царинама, биће заштићено 10 одсто најосетљивијих производа из Србије, пре свега, пољопривредних.
Важна чињеница је и да више од 50 одсто производа, који се пласира у Кину, мора да буде произведено у Србији.
Vučić: Iskopavanja litijuma ne može da bude bez najviših ekoloških standarda
Преузмите андроид апликацију.
