Лука Миливојевић, капитен енглеског Кристал Паласа, описао је део свог детињства у разговору за сајт свог клуба Кристал Паласа.
Српски везиста је причајући за клзуб открио да му је покојни отац пренео љубав према фудбалу, Црвеној звезди, али се дотакао и како је преживео НАТО бомбардовање.
Миливојевић је са само четири године гледао меч Звезде и Партизана у 100. „вечитом дербију“ и описао је како је то било.
„Традиција у мојој породици је да смо сви звездаши. Отац ме је одвео на стадион шест сати пре утакмице. Био је у групи са шест или седам пријатеља. Полицајац га је питао ‘Да ли си луд’ Како можеш са тако малим дететом на утакмицу?’. Ми смо окорели навијачи Црвене звезде, зато што је мој отац био луди навијач. Гледао сам га као дете и не могу да се сетим утакмице, али ми је остало у сећању да сам био. После тога сам стално гледао фудбал и заволео га“, почео је Миливојевић.
Управо је тај меч, који је Звезда победила 2:1 головима Ковачевића и Стојковског (за Партизан погодио Бјековић), био окидач да се зарази фудбалом.
„Све је било позитвно, сви су били срећни и можда је то остало негде у мени. Можда после тога све изађе из тебе, посебно кад си дете можеш да видиш има ли љубави. Фудбал ми је остао у венама“, рекао је Миливојевић, коме је отац преминуо прошлог лета и од тада му се „живот променио“.
Као рођени Крагујевчанин описао је и како је прошао кроз НАТО бомбардовање 1999. године.
„Сећам се дана када је НАТО почео да баца бомбе на нашу земљу. Био сам дете, тек сам кренуо у школу и сећам се да су сви били збуњени и у паници. Ја нисам схватао зашто. Шта се дешава? Био сам на фотељи једног дана, причао са мајком и оцем, који је отишао да затвори радњу јер креће рат, а народ ће да ломи стакло и краде ствари. Када је бомба експлодирала и када слушаш друге, схватиш да је то било само два километра од твоје куће. Када си дете само видиш да нешто није у ред, паника те окружује, али не схваташ све што се дешава. Покушаваш да добијеш помоћ од мајке, али ни она не може да ти помогне јер такође паничи“.
Како је нагласио, била је „нормална“ несташица, али фудбал нико није могао да му одузме.
„Сећам се када сам изашао најбоље да се играм са другарима, родитељи су нам говорили да се пазимо. Какио да се пазимо? Нигде није сигурно, бомба може да падне било где. За нас је такво стање постало нормално, није било разлике ако желиш да се пазиш. То је за нас, да кажем, био нормалан живот. Нема тренинга, школе, хране… Али је увек било фудбала“, закључио је Миливојевић.
Касније је одрастао и преко Рада испунио снове тако што је заиграо за Црвену звезду, чак дао гол Партизану у дербију, а до одласка у Енглеску афирмисао се у Андерлехту и Олимпијакосу. Стигао је и до дреса репрезентације Србије и наступа на Мундијалу у Русији.
Преузмите андроид апликацију.
