Већина грађана Србије и даље сматра да је Русија напала Украјину, јер је испровоцирана потезима те земље, да је рат у Украјини наставак америчке агресије према Русији уз злоуптребу Кијева, као и да је Москва морала превентивно да реагује како би спречила хегемонистичку политику Вашнигтона, показала су најновија истраживања организације Нови трећи пут.
Члан те организације полтиколог Димитрије Милић навео је за Танјуг да се, бавећи се истраживањем о сукобу у Украјини, дошло до неких образаца, а један који постоји од марта је да грађани Србије већински криве Запад због рата и да власт у Кијеву гледају као марионету.
„С тим у вези, анкетирани много боље оцењују Украјину него Зеленског, а због рата већински криве Запад, ширење НАТО и америчку спољну политику, него што криве Русију или државу Украјину“, нагласио је Милић.
Истиче да се ипак појављује између четврине и петине грађана који у том погледу осуђују Русију и то из различитих разлога – од жеље за експанзијом до намере Москве да спречи Украјину на путу ка Западу.
Овај полтиколог наводи да је свеукупно у нашим медијма остао један вид сумње према Западу и мањег или већег афинитета према Русији, као и неутралан став према држави Украјини, али не и према власти у Кијеву.
Када је реч о изјашњавању грађана у погледу уласка Србије у ЕУ, Милић каже да је 27 одсто анкетираних сигурно за улазак у ЕУ, док је број оних који су вероватно за то знатно ближи проценту од 50 одсто.
„Томе су допринела и доминантна питања у протеклих годину дана у вези са којима Србија и ЕУ имају неслагања, пре свега када је реч о Косову и санкцијама Русији“, рекао је он.
На питање ко је највећи трговински партер Србије, навео је да је три четвртине испитаника сматрало да је то Европска унија, а две трећине да би та сарадња требало да се настави у будућности.
„С друге стране, већина наших грађана као политичког партнера на првом месту види Русију, а ЕУ на другом, док је Кина по оба питања вискорангирана, у погледу економије на другом, а у политици на трећем месту“, напоменуо је Милић.
Он каже да би у сва чеитири истраживања у вези са евентуалним референдумским опредељивањем за једну или другу страну, нешто испод половине одабрало Русију, трећина – Запад, а остатак је неопредељен.
„Русију бирају због културолошке блисктости, историјског пријатељства или анимозитета према Западу, док се трећина за Запад опредељује убедљиво највише због економских односа“, каже он и подвлачи да емоције пресуђују приликом избора за Русију, а рационални разлози пресуђују за запад.
На годишњицу сукоба у Украјини, Милић сматра да је мала вероватноћа да ће доћи до примирја, јер ниједна ни друга страна нису задовољни тренутним стањем на терену.
„Русија није задовољна зато што је још увек иста власт у Кијеву и што је од марта до данас изгубила око 50 одсто освојене територије, а ни Украјина није задовољна јер је њена окупирана територија од Русије знатно већа него пре рата“, рекао је полтиколог.
Закључио је да не делује да ће ускоро бити мира, јер се подижу улози, пре свега због мобилизације на обе стране или новог наоружања које стиже у Украјину са Запада.
Više od 30 domaćih kompanija na štandu Privredne komore Srbije
Преузмите андроид апликацију.
