Ново откриће показује да честице пластике могу да путују по телу и да се задрже у органима. Трагови микропластике су први пут откривени у људској крви, а научници су пронашли ситне честице код скоро 80 одсто тестираних узорака.
Откриће показује да честице могу да путују по телу и да се задрже у органима, а утицај на здравље је још непознат.
Истраживачи су забринути јер микропластика узрокује оштећење људских ћелија у лабораторији, а већ је познато да честице које загађују ваздух, улазе у тело и изазивају милионе прераних смрти годишње.
Огромне количине пластичног отпада се бацају у животну средину, а микропластика сада контаминира читаву планету, од врха Монт Евереста до најдубљих океана.
Познато је да људи већ конзумирају разне ситне честице отпада храном и водом, као и да их удишу, а пронађене су у измету беба и одраслих.
Научници су анализирали узорке крви од 22 анонимна давалаца. Сви су здраве и одрасле особе. Пластичне честице нађене су код 17 испитаника.
Половина узорака је садржала PET пластику, која се обично користи у производњи флаша, док је трећина садржала полистирен, који се користи за паковање хране и других производа. Четвртина узорака крви садржала је полиетилен од којег се праве пластичне кесе.
„Наша студија је први показатељ да у нашој крви имамо честице полимера – то је револуционарни резултат“, рекао је професор Дик Ветхак, екотоксиколог на амстердамском универзитету Врије.
„Али морамо да проширимо истраживање и повећамо величину узорака, број процењених полимера итд.“ Даља истраживања бројних група су већ у току, рекао је он.
„Свакако је разумно бити забринут. Честице су ту и преносе се по целом телу“, додао је професор Ветхак.
Рекао је да је претходни истраживачки рад показао да је количина микропластике 10 пута већа у фецесу беба у поређењу са одраслима и да бебе храњене из пластичних флаша, гутају милионе микропластичних честица дневно.
„Такође генерално знамо да су бебе и мала деца рањивији на излагање хемикалијама и честицама. То ме много брине“, истакао је.
Ново истраживање је објављено у часопису Environment International и прилагодило је постојеће технике за откривање и анализу честица малих димензија од 0,0007 милиметара.
Професор Ветхак је признао да се количина и врста пластике значајно разликују између узорака крви. „Али ово је пионирска студија“, рекао је, нагласивши да сада је потребно уложити више рада на овој проблематици.
Навео је да разлике у количини из узорака могу да зависе и од краткорочног излагања особе (пре узимања узорака крви) честицама из пластичног посуђа или маски за лице.
„Велико питање је шта се дешава у нашем телу. Да ли се честице задржавају у телу? Да ли се транспортују до одређених органа, као што је пролаз кроз крвно-мождану баријеру, и да ли су ови нивои довољно високи да изазову болест? Хитно морамо да финансирамо даља истраживања како бисмо могли да сазнамо“, упозорава професор Ветхак.
Очекује се удвостручена производња пластике
„Производња пластике ће се удвостручити до 2040. године“, рекла је Џо Ројл, оснивач добротворне организације Common Seas. „Имамо право да знамо шта сва та пластика ради нашим телима“, додалa је.
Европска унија већ финансира истраживања о утицају микропластике на фетусе и бебе, као и на имуни систем.
Недавно истраживање је показало да се микропластика може закачити за спољне мембране црвених крвних зрнаца и ограничити њихову способност да транспортују кисеоник.
Честице су пронађене и у плацентама трудница, а код женки пацова брзо пролазе кроз плућа у срца, мозак и друге органе фетуса.
Коаутор истраживачког рада о микропластици, професор Ветхак, процењивао је и је потенцијални ризик од рака и закључио:
„Детаљније истраживање о томе како микро – и нано-пластика утичу на структуре и процесе људског тела, и то да ли, и како могу трансформисати ћелије и индукују карциногенезу, хитно је потребно, посебно у светлу експоненцијалног повећања производње пластике. Проблем је сваким даном све хитнији“.
Преузмите андроид апликацију.
